Aktuelnosti

UREDBA O BLIŽIM USLOVIMA, KRITERIJUMIMA I ELEMENTIMA ZA PAUŠALNO OPOREZIVANJE OBVEZNIKA POREZA NA PRIHODE OD SAMOSTALNE DELATNOSTI

0ca3b00e89cad7df1edc2ca933d9e2fa.jpg

Zaštitna odredba o godišnjem ograničenju rasta poreske obaveze prestaje da važi 1. januara 2023. godine

Zaštitna odredba u Uredbi o bližim uslovima, kriterijumima i elementima za paušalno oporezivanje obveznika poreza na prihode od samostalne delatnosti ("Sl. glasnik RS", br. 94/2019, 96/2019 - ispr. i 156/2020 – dalje: Uredba), koja propisuje normu godišnjeg ograničenja rasta poreske obaveze od deset odsto u odnosu na prethodnu godinu, prestaje da važi 1. januara 2023. godine, pa bi mnogi preduzetnici paušalci mogli već za tri meseca da se suoče sa višestruko većim iznosima poreza koje moraju da plate.

Nova Uredba u primeni je od 2020. godine i njome su uvedene mnoge novine kao rezultat takozvane reforme paušalnog oporezivanja, koja je trebalo da donese pravedniji i predvidljiviji sistem oporezivanja. Nažalost, od početka je bilo primetno da reforma nije donela neophodan nivo pravednosti u oporezivanju, ocenjuje poreski savetnik Aleksandar Vasić.

“Prelaskom na novi sistem oporezivanja bilo je jasno da će mnogi preduzetnici koji su osnovani ranije i koji su do tada porez plaćali po starom načinu obračuna primenom novih pravila imati značajno veće poreske obaveze. Da bi se eliminisala mogućnost naglog povećanja poreskih obaveza, Uredbom je predviđeno da se tri godine od početka primene novog načina obračuna, to jest zaključno sa 2022. godinom, postojećim preduzetnicima-paušalcima porez neće povećavati za više od deset odsto u odnosu na obaveze iz prethodne godine. Ova pravila su za njih bila prihvatljiva, ali krajnje nepravedna prema novim preduzetnicima koji su odmah po otpočinjanju delatnosti plaćali porez “po novom” i imali značajno veće poreske obaveze u odnosu na kolege iz iste delatnosti koje su osnovane pre reforme paušalnog oporezivanja”, ističe Vasić.

Obračun poreza i doprinosa za paušalno oporezivanje preduzetnika vrši se primenom propisanih poreskih stopa na utvrđenu osnovicu. Kako objašnjava, poreska osnovica se utvrđuje na osnovu prosečne mesečne zarade u republici, gradu ili opštini, koeficijentu delatnosti, kao i broja zaposlenih i broju stanovnika u gradu ili opštini.

Od 2023. godine osnovni princip obračuna poreskih obaveza se ne menja, ali ako ne dođe do izmene propisa od naredne godine neće postojati zaštitna odredba, tako da će mnogi paušalci biti suočeni sa znatno većim poreskim obavezama nego u 2022. godini.

“Smatram da je period od tri godine bio više nego dovoljan da se ‘starim’ preduzetnicima izađe u susret u pogledu ograničenja povećanja poreskih obaveza. Dalje produžavanje ovog perioda učinilo bi ceo sistem još nepravednijim. Ako je sistem utvrđivanja paušalnog poreza koji se sada primenjuje pravedan, zašto tako pravedno utvrđen porez ne bi plaćali svi. Ako je sa druge strane nepravedan, jer su poreske obaveze velike, onda je nepravedan za sve, a ne samo za ‘stare’ preduzetnike kojima je već dat finansijski podsticaj u ove tri godine”, napominje Vasić.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i Digitalna zajednica uputili su predlog Ministarstvu finansija da se izmenom Uredbe produži ograničenje povećanja mesečnih obaveza do deset odsto i da se promeni način obračuna poreza za deo paušalaca koji posluju preko interneta.

Cilj inicijative je da šifre delatnosti koje su dominantne kod lica koja posluju preko interneta tretira kao lokacijski nesenzitivne, na osnovu čega će doći do umanjenja njihovog mesečnog opterećenja. Dve dominantne šifre delatnosti frilensera su – predavači stranih jezika (8559 ostalo obrazovanje) i virtuelni asistenti (8211 kombinovane kancelarijsko administrativne usluge).

Iako ne postoji zvanična statistika koliko je radnika na internetu u sivoj zoni, prema nekim podacima njih je oko 74.000 i većina radi kao fizička lica.

Komentarišući na koji način bi ovaj problem mogao da bude rešen, pre svega kada je u pitanju oporezivanje, kako bi većina prešla u legalne tokove, Vasić kaže da je tema radnika na internetu kompleksnija od pitanja paušalnog oporezivanja i da su ključni izvori problema dva potpuno suprotna stava.

“Sa jedne strane, radnici na internetu godinama ne plaćaju nikakve poreze hvaleći se svojim ekspertskim znanjima za kojima vapi svetska industrija. Istovremeno, pokušavaju da državu i druge poreske obveznike koji plaćaju poreze uvere da nisu znali da se na prihode plaća porez u svakoj zemlji na svetu. Sa druge strane, država se pokazala nesposobnom da vrši svoju funkciju, to jest da oporezuje svoje građane jer niti je uspela da oporezuje prihode koji se evidentno godinama slivaju u našu zemlju po osnovu angažovanja naših građana od strane stranih kompanija, niti da osmisli način oporezivanja radnika na internetu”, podvlači Vasić.

On podseća da je rezultat sudara ova dva suprotna stave bio štrajk i pritisak koji su frilenseri vršili i već tradicionalno popuštanje države, kao što je to bio slučaj sa advokatima i taksistima, ali i davanje velikih ustupaka.

“Ovaj problem se mora rešiti brzo, već do kraja ove godine. Put ka njegovom rešavanju jeste da se prepoznaju takozvani fleksibilni oblici rada i da se uredi njihovo oporezivanje. Za ova lica (radnike na internetu ili frilensere) treba obezbediti povoljnije oporezivanje, ali da se time ne dovedu u neravnopravan položaj ostali poreski obveznici. Najvažnije je da se nikada ne odstupa od principa da oporezivanje mora da bude jednostavno, da se primenjuje dosledno na sve i da bude pravedno”, zaključuje poreski savetnik Aleksandar Vasić.

Prema proračunu Digitalne zajednice, predavač stranih jezika koji posluje preko interneta kada bi otvorio preduzetničku agenciju na prihod od 80.000 dinara morao bi da plaća poreze i doprinose više od 50.000 dinara. Na pitanje zbog čega su nameti ovako visoki i da li su oni realni, poreski savetnik Aleksandar Vasić kaže da sadašnji sistem paušalnog oporezivanja nije povoljan za preduzetnike koji ostvaruju male prihode. Naime, sama činjenica da je iznos poreskih obaveza isti bez obzira na prihode, što je suština paušalnog oporezivanja, ukazuje na to da će efektivna poreska stopa (poreza i doprinosa) biti manja što su prihodi veći.

“U primeru koji ste naveli, prihod preduzetnika od 80.000 dinara mesečno je opterećen efektivnom poreskom stopom od 62,5 odsto što je svakako nerealno visoka stopa. No, kada bi ovaj preduzetnik ostvarivao prihod od 400.000 dinara mesečno, njemu bi efektivna stopa poreskog opterećenja bila 12,5 odsto, što je više nego povoljno. Ni jedna ni druga stopa nisu realne. Opterećenje zarada svih nas koji smo u radnom odnosu je oko 60 odsto, što je takođe visoko, ali se primenjuje i poslodavci za svoje zaposlene plaćaju tolike poreze i doprinose”, ističe on.


Pitajte nas

Pozovite nas na +381 21 3000-307 ili nam pošaljite E-mail na office@javnefinansije.rs Pišite nam...