Zakon dozvoljava da jedan vlasnik može u isto vreme imati preduzetničku radnju, ali biti i osnivač d.o.o. Takođe, moguće je i da ta preduzetnička radnja i d.o.o. sarađuju. U tom slučaju, ukoliko preduzetnik prima uplate od d.o.o. čiji je istovremeno osnivač, ima dodatnu obavezu izrade izveštaja o transfernim cenama i dostavljanja poreskoj upravi

Najjeftinija forma poslovanja u Srbiji je prema rečima poslovnih konsultanata i dalje preduzetnik-paušalac, što verovatno utiče na veliku razliku između broja novoosnovanih društava sa ograničenom odgovornošću (d.o.o.) i preduzetnika.

Prema podacima u 2021. godini novih d.o.o. bilo je 9.318, a sa druge strane otvorena je ukupno 34.381 preduzetnička radnja. U ovoj godini nastavljen je isti trend sa do sada otvorenih 6.547 d.o.o. i 16.936 novih preduzetnika.

Prema važećoj regulativi paušalac možete biti samo do iznosa od šest miliona dinara prometa. Treba naglasiti da nije bitno da li je promet ostvaren sa domaćim ili stranim klijentima. Limit za ulazak u sistem PDV-a je osam miliona dinara, ali samo u zemlji. Tačnije prihod ostvaren od usluga pruženih prema inostranim klijentima ne ulazi u limit za PDV. Test samostalnosti odnosi se na sve preduzetnike bez obzira da li rade sa domaćim ili inostranim klijentima.

Prema rečima poreskih savetnika, ako procenite da nećete proći test samostalnosti, dobra alternativa paušalu može biti društvo sa ograničenom odgovornošću.

Sama procedura otvaranja d.o.o. je prilično jednostavna. Jednočlani d.o.o. može da se otvori online, gde se popunjava registraciona prijava koja je malo obimnija nego za preduzetnika. Uz to za otvaranje d.o.o. potreban je osnivački akt.

Takođe, d.o.o. mora da ima zakonskog zastupnika, odnosno direktora, koji ne mora da bude zaposlen u d.o.o., ali mora da plaća doprinose na najnižu osnovicu za oporezivanje svakog meseca.

Česta nedoumica osnivača d.o.o. je koliko zaposlenih ovaj način pravnog lica treba da ima.

“Prema našem zakonu društvo sa ograničenom odgovornošću može da ima i nula zaposlenih lica. Ali mora da ima direktora, odnosno zakonskog zastupnika. Direktor mora da prima nadoknadu za svoj rad, jer prema mišljenju ministarstva finansija ne može da radi besplatno. Visina te nadoknade nije propisana zakonom. U Srbiji postoji puno d.o.o. firmi bez ijednog zaposlenog koje ostvaruju i mnogo veći prihod od šest miliona dinara”, kaže poreski savetnik Jovan Pavlović.

Ona dodaje da zakon dozvoljava da jedan vlasnik može u isto vreme imati preduzetničku radnju, ali biti i osnivač d.o.o.

“Takođe, moguće je da vaša preduzetnička radnja i d.o.o. sarađuju. U tom slučaju, ukoliko kao preduzetnik primate uplate od d.o.o. čiji ste istovremeno osnivač, imate dodatnu obavezu izrade izveštaja o transfernim cenama i dostavljanja poreskoj upravi. Ovu obavezu imaju sva povezana lica koja međusobno obavljaju određene transakcije, kao u slučaju d.o.o. i preduzetnika”, zaključuje poreski savetnik.

Društva sa ograničenom odgovornošću plaćaju 15 odsto poreza na dobit, ali i prilikom podizanja dobiti ili dividende ponovo se plaća porez po stopi od 15 procenata. Plaćanje poreza na dividende nije uslovljeno time da li je osnivač u radnom odnosu ili ne, plaća se u svakom slučaju.

Često vlasnici društva sa ograničenom odgovornošću na početku poslovanja nisu sasvim upoznati sa načinima isplate dividendi i bonusa.

Treba istaći da je dividenda isplata dobiti ili dela dobiti, dok je bonus nagrada za ostvarene rezultate rada. Iz ovoga proizilazi da samo osnivač koji je u radnom odnosu u svom privrednom društvu može da isplati bonus.