Elektronske javne nabavke unapredile su transparentnost postupaka, pokrenut je novi portal na kojem je tokom prošle godine registrovano 1.930 novih naručilaca i 11.800 ponuđača, dok je učešće nabavki u BDP-u dostiglo najviši nivo u poslednjih 20 godina i iznosi 8,93%. To je posebno značajan rezultat imajući u vidu visoki privredni rast u prošloj godini, ali i uslove poslovanja u pandemijskom periodu.

Novi sistem u primeni je od 1. jula 2020. Međutim, uprkos pojedinim dobrim rezultatima do promena nije došlo u drugim važnim segmentima. Prosečan broj ponuda na tenderima i dalje je isti i iznosi samo 2,5, a najniža cena je bila jedini kriterijum za odabir ponuđača u čak 95% postupaka tokom 2021.

- Novi portal javnih nabavki doprineo je da postupci budu ekonomičniji i efikasniji, a ponuđačima je sada dosta lakše da u fazi podnošenja ponude dokažu da li ispunjavaju sve uslove. Stavljen je akcenat na širu primenu socijalnih i ekoloških kriterijuma i poštovanje propisa zaštite životne sredine, što predstavlja značajno unapređenje. Međutim, određeni nedostaci su i dalje prisutni. Na primer, novi zakon i dalje dozvoljava da se kroz dodatna objašnjenja i ispravke, neprihvatljiva ponuda ispravi i učini prihvatljivom, što kod fer ponuđača stvara nepoverenje u javne nabavke i mehanizme zaštite. Isto tako, nije prevaziđena ni situacija u kojoj ponuđač da cenu od 1 dinar, a naručilac ima diskreciono pravo da prihvati takvu ponudu, dok ostali ponuđači nemaju uvid u kasniju realizaciju ugovora – kaže Stanica Antelj, stručni konsultant Udruženja „Ponuđači Srbije“.

Takođe, Zakon ostavlja naručiocu da sam proceni da li će zahtevati od ponuđača da dokaže da je upisan u profesionalni ili drugi registar,a pravna zaštita u postupcima čija je procenjena vrednost manja od milion dinara za dobra i usluge i tri miliona za radove, koji se sprovode u otvorenom postupku, ne postoji.

Analiza dvogodišnje primene elektronskih javnih nabavki ukazuje da naručioci moraju dalje da unapređuju kvalitet istraživanja tržišta koje prethodi raspisivanju poziva, kao i da pažljivije propisuju uslove za učešće. Na to su ukazala i istraživanja NALED-a na primerima nabavki softvera, konsultantskih i arhitektonskih usluga, gde je utvrđeno da su najčešći razlozi za mali broj ponuda bili zahtevni kriterijumi, koji su ograničavali konkurenciju.

Analize u ove tri oblasti izrađene su u okviru projekta „Efektivne javne nabavke u službi ekonomskog rasta“, koji sprovodi NALED, uz podršku Švedske agencije za međunarodni razvoj (Sida), a u kojima se kao ostali razlozi za mali broj prijava po tenderu navode i nedosledno navođenje predmeta nabavke i nepodudaranje kriterijuma sa tehničkim specifikacijama.

Kroz projekat, ostvarena je saradnja sa Kancelarijom za javne nabavke na izradi mobilne aplikacije ePortala, a do kraja godine biće gotova i platforma za učenje, koja će na jednom mestu obuhvatiti sve neophodne informacije za ponuđače i naručioce. Dodatno, biće razvijen i elektronski upis u Registar ponuđača pri APR-u, koji će se automatski uvezivati sa bazama Poreske uprave, lokalne poreske administracije, MUP-a i Ministarstva pravde. Na ovaj način, ponuđači više neće morati da obilaze četiri različita šaltera, već će na jednom mestu moći da sakupe sve što im je potrebno od dokumentacije za učešće u postupku, a institucijama će moći brže da provere da li privrednici ispunjavaju uslove za učešće na tenderima.

- Ono što nedostaje, a za šta se NALED i udruženje „Ponuđači Srbije“ zalažu jeste uspostavljanje baze kvaliteta izvršenog posla i pruženih usluga, a koja bi mogla da bude napravljena po uzoru na nemački Registar o javnim nabavkama u koji naručioci upisuju negativne ocene kod ponuđača za koje je sud utvrdio da su prekršili zakon. Da je javno objavljivanje nalaza kontrole kvaliteta neophodno i u Srbiji, prema istraživanju NALED-a, smatra 72% naručilaca i 89% ponuđača – dodaje Antelj

Značajan deo aktivnosti na projektu su obuke za naručioce i ponuđače za rad u novom sistemu, kao i za širu primenu kriterijuma ekonomski najpovoljnije ponude, ekoloških i socijalnih kriterijuma, koji bi osigurali kvalitet odabranih dobara, radova ili usluga. Tokom prošle godine, prema izveštaju Kancelarije za javne nabavke, zabeleženo je 650 postupaka u kojima su korišćeni ekološki kriterijumi i 86 gde je prednost dodeljivana socijalnim elementima.

Podaci Kancelarije za javne nabavke pokazuju da je broj zaključenih ugovora u 2020. povećan sa 122.000 na 135.000 da bi u prošloj njihov broj skočio na gotovo 183.000. Takođe, vrednost nabavki u 2021. porasla je za 50% u odnosu na prethodnu godinu, sa 3,2 milijarde na 4,7 milijardi evra, što bi moglo da doprinese razvoju domaće privrede, ukoliko bi se omogućilo većem broju ponuđača da učestvuje na tenderima.

Izvor: NALED.RS