60995603-sud-cekic-bat.jpg

Usvojen set finansijskih zakona za bolji poslovni ambijent

Ministar finansija u Vladi Republike Srbije Siniša Mali izjavio je danas da su nove investicije ulog za neuporedivo bolju budućnost, ali i potvrda da sve što država radi na planu popravljanja poslovnog ambijenta daje dobre rezultate.

Mali je istakao da predlozi zakona o računovodstvu i reviziji, koji su danas usvojeni u Skupštini Srbije, imaju za cilj da obezbede kvalitetnije finansijsko izveštavanje, što dalje treba da podstakne domaću privredu i privuče još stranih investicija.

On je ukazao na to da će pravna lica biti u obavezi da usklade svoje poslovanje sa odredbama novog zakona o računovodstvu u roku od tri godine od dana kada taj dokument stupi na snagu.

Prema njegovim rečima, primenjivanje Međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja (MSFI) prilikom sastavljanja redovnih godišnjih izveštaja imaće značajan uticaj na smanjenje troškova pravnih lica u vezi sa finansijskim izveštavanjem, obezbediće lakše poslovanje i transparentnije i pouzdanije izveštaje.

Ministar je objasnio da će preduzetnici imati obavezu da računovodstvene isprave izdaju isključivo u elektronskom obliku, a e-fakture biće obavezne počev od 1. januara 2022. godine.

On je rekao i da je jedna od najvažnijih novina u Predlogu zakona o reviziji to što su javni nadzor nad obavljanjem revizije i kontrole kvaliteta nad radom revizorske struke objedinjeni u okviru jedne institucije – Komisije za hartije od vrednosti.

Kao zemlja kandidat za članicu Evropske unije nastojimo da uskladimo zakone sa EU regulativom. U skladu sa najboljom praksom, postupak revizije će se od sada odvijati u tri institucije, i to u Komori ovlašćenih revizora, Odboru za javni nadzor nad obavljanjem revizije i u Ministarstvu finansija, naglasio je Mali.

On je naveo da današnjim usvajanjem novog zakona o kontroli državne pomoći Srbija ispunjava obaveze preuzete iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, što omogućava da Komisija za kontrolu državne pomoći stekne status pravnog lica, da raspolaže sopstvenim budžetom i da za svoj rad odgovara Skupštini Srbije.

Prema njegovim rečima, u zakonu su jasno istaknuti i pobrojani instrumenti dodele državne pomoći radi lakšeg snalaženja davaoca državne pomoći, a navedene su i situacije koje ne predstavljaju državnu pomoć.

Skupština je usvojila i Zakon o otvorenim investicionim fondovima sa javnom ponudom, Zakon o alternativnim investicionim fondovima, kao i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita.

Mali je rekao da je set zakona koji se tiče učešća i razvoja investicionih fondova na tržištu kapitala Srbije dodatni stimulans obezbeđivanju još boljih uslova za privlačenje većeg broja učesnika na tržištu, kao i bolji pristup preduzeća izvorima finansiranja.

Prema njegovim rečima, Zakon o otvorenim investicionim fondovima uređuje samo otvorene investicione fondove sa javnom ponudom, koji ulažu u prenosive hartije od vrednosti, i društva za upravljanje ovim fondovima, a svi drugi fondovi i oblici upravljanja takvim fondovima regulisani su Zakonom o alternativnim investicionim fondovima.

Kreiranje povoljnog regulatornog okvira pokretačka je snaga za dalji razvoj privatnog i javnog sektora u zemlji. Suština je u unapređenju tržišta kapitala, čime domaće tržište postaje još atraktivnije za strane i domaće investitore, rekao je Mali.

Razvoj tržišta kapitala, kako je objasnio, potreban je jer je privredni napredak zemlje, odnosno BDP, uslovljen razvojem tržišta kapitala, zbog čega je sredinom ove godine Ministarstvo finansija osnovalo radnu grupu sa zadatkom da kreira Strategiju za razvoj tržišta kapitala.

Mali je naveo da je evropska budućnost strateški cilj Srbije, te da je razvoj tržišta kapitala bitan preduslov za ispunjenje obaveza preuzetih u okviru Pregovaračkog poglavlja 9 – Finansijske usluge, u smislu harmonizacije domaćih propisa sa propisima EU.

On je istakao da je, kada je reč o najvažnijim izmenama u Zakonu o otvorenim investicionim fondovima, definisanje investicionih jedinica uređeno u skladu sa evropskim zakonodavstvom.

Predvideli smo uvođenje glavnog i pratećeg fonda, a uz dozvolu komisije, prateći otvoreni fond moći će da uloži najmanje 85 odsto svoje imovine u glavni fond, objasnio je on.

Mali je rekao da je Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o osiguranju depozita, sistem osiguranja depozita dodatno usklađen sa međunarodnom praksom i standardima, kao i pravnim tekovinama EU, te je između ostalog uvedeno da na obračun premije utiče i procenjen faktor rizika u poslovanju svake pojedinačne banke i izmena osnovice za obračun redovne i vanredne premije, kao i uvođenje zasebnog pokrića deponenata.


Pitajte nas