U Pančevu je u toku realizacija javno-privatnog partnerstva u dve oblasti, a po planu, takvi projekti sprovešće se u još toliko delatnosti.

Skupština grada usvojila je predlog javno-privatnog partnerstva za rekonstrukciju i dugogodišnje održavanje sistema javnog osvetljenja na teritoriji grada primenom uštede energije, kao i davanje koncesije za obavljanje delatnosti domaćeg linijskog prevoza putnika na teritoriji grada Pančeva.

Koncept javno-privatnog partnerstva za održavanje sistema javnog osvetljenja, kako je objasnio gradonačelnik Pančeva Saša Pavlov, doneće najmanje pet odsto direktne uštede gradskom buyetu, odnosno smanjenje troškova za održavanje javne rasvete, koji trenutno iznose milion evra. Usluge nabavke i tekuće održavanje sistema javne rasvete trajaće ugovorenih 15 godina uz garanaciju kvaliteta osvetljenja i postizanja mera uštede energije tokom trajanja ugovora.

Taj banatski grad je svestan činjenice da ne može finansirati sve usluge Auto-transportnog preduzeća „Pančevo”, tim pre što već sada nedostaje između 20 i 25 novih autobusa. Po predlogu projekta, privatni partner ima obavezu da u roku od tri meseca nakon sklapanja ugovora kupi deset novih autobusa, a sve vozila najkasnije u roku od šest meseci. Pri tom, svi autobusi moraju da zadovoljavaju utvrđene standarde. Koncesionar ima obavezu i da pusti u rad novu autobusku stanicu sa servisom i tehničkim pregledom, a ta nova stanica biće u prostoru „Bagremare”. Prostiraće se na 1.400 kvadratnih metara na tri etaže, s podrumom, prizemljem i spratom. Imaće tri dolazna i pet rezervnih perona. Osim novih vozila i autobuske stanice, predviđen je i nov način naplate karata, kao i elektronske karte. Ugovor se potpisuje na 25 godina, a za realizaciju projekta procenjeno je da će privatnom partneru biti potrebno 2,3 milijarde dinara.

25 godina rok na koji su potpisani ugovori
Po rečima zamenice predsednika Komisije Ministarstva privrede za javno-privatno partnerstvo Andrijane Jovanović, do sada je odobreno 108 projekata, a najviše ih je u Vojvodini i na jugu Srbije, kao i u većim gradovima. Javno-privatno partnerstvo je uvedeno još 2012.godine, ali je u prvih nekoliko godina bilo do pet projekata godišnje, dok ih sada ima od 15 do 20 .

– Najčešći su lokalni projekti u vezi s komunalnim uslugama – javnim prevozom, sakupljanjem komunalnog otpada, izgradnjom lokalnih ili regionalnih deponija, grejanjem u školama, bolnicama ili vrtićima, odnosno kanalizacionom mrežom i lokalnom infrastrukturom – izgradnjom ili sanacijom puteva – objasnila je Andrijana Jovanović. – Sve više dominiraju projekti koji se tiču grejanja ili javne rasvete, koji su postali vrlo interesantni zato što su efekti vidljivi na terenu, uštede su velike, a i garantovani period modernizacije javne rasvete je dugotrajniji od deset do 15 godina.

Uskoro još dva projekta
U narednom periodu treba da budu realizovana još dva javno-privatna partnerstva u Pančevu: finansiranje izgradnje i održavanje lokalnih puteva i finansiranje izgradnje i upravljanje postrojenjima za preradu komunalnog otpada.

– Vrednost izgradnje lokalne putne infrastrukture u Pančevu i naseljenim mestima biće oko dve milijarde – istakao je Pavlov, a ugovor će važiti deset godina.

Ona je po broju odobrenih projekata za JPP u Vojvodini istakla opštine Adu i Žabalj, gradove Novi Sad i Pančevo, a na jugu Srbije Niš, Vranje... Naglasila je da se dešavalo da neki projekti ne mogu biti realizovani po modelu javno-privatnog partnerstv jer su komercijalnog karaktera i nemaju opšti javni interes, zbog čega su i vraćeni predlagačima.

Komisija prati realizaciju svih odobrenih projekata. Andrijana Jovanović ističe da se kao partneri lokalnim samoupravama i gradovima pojavljuju i domaće i strane kompanije, u zavisnosti od prirode projekta i njegove veličine.

– Domaće kompanije su uglavnom u manjim projektima: često su to firme za sakupljanje komunalnog otpada, obavljanje javnog prevoza, kod javne rasvete, a za veće projekte, kao što su regionalne deponije, gde je i uključeno više lokalnih samouprava i nivo finansiranja veći, ili ako je u pitanju neka putna infrastruktura, dešava se da su i privatne kompanije iz inostranstva zainteresovane da investiraju na taj način – zaključila je Andrijana Jovanović.