bojic-revizija.jpg

Efekti revizije svrsishodnosti poslovanja i doprinos ekonomičnom i efikasnom upravljanju javnim sredstvima

Bruto godišnje isplate za članove komisija i drugih radnih tela kod subjekata revizije, od 2014. do 2017. godine, smanjene su sa 378 na 350 miliona dinara, što je jedan od finansijskih efekata revizije svrsishodnosti poslovanja „Opravdanost formiranja komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru“, koju je sprovela Državna revizorska institucija, rekao je predsednik i generalni državni revizor dr Duško Pejović. Predstavljajući efekte revizije svrsishodnosti i metodologiju za praćenje efekata na međunarodnom panelu o reviziji koji se pod nazivom „Najnoviji pristupi za merenje dodate vrednosti revizije i izazovi“ održava u Istanbulu, on je naglasio da je, nakon preporuka DRI, Ministarstvo pravde smanjilo ukupne troškove sa 46 miliona dinara u 2014. na 32 miliona dinara u 2017. godini.

U istom periodu, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja smanjilo je troškove sa 136 na 101 milion dinara, Grad Pančevo sa 30 na 17 miliona dinara, a Opština Pećinci sa 25 na osam miliona dinara, istakao je dr Pejović.

Po njegovim rečima, nakon revizije koju je DRI sprovela od jula 2015. godine do jula 2016. godine i preporuka koje je dala za 14 subjekata revizije, značajan je efekat na promenu politika jer je u Uputstvu za pripremu budžeta Republike Srbije za 2017. godinu i projekcija za 2018. i 2019. godinu, koje donosi ministar finansija, navedeno da je potrebno preispitati opravdanost formiranih komisija i drugih radnih tela, kao i osnivanja novih, imajući u vidu izveštaj DRI, a u cilju ekonomičnog i efikasnog upravljanja javnim sredstvima.

Ovo je uključeno i u Uputstvu za pripremu budžeta Republike Srbije za 2018. godinu i projekcija za 2019. i 2020. godinu, dodao je dr Pejović.

Po njegovim rečima, Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2017, 2018 i 2019. godinu je definisano da naknade za rad predsednika i članova komisija i drugih stalnih i privremenih radnih tela u javnom sektoru se ne mogu povećavati u pomenutim godinama.

Izveštaj o reviziji svrsishodnosti je rezultirao i promenama internih procedura kod subjekata revizije, rekao je generalni državni revizor i dodao da je oko 86 odsto subjekata revizije u potpunosti sprovelo preporuke ili je u jednoj od faza sprovođenja.

Predstavljajući efekte revizije svrsishodnosti poslovanja „Efikasnost i ekonomičnost primene pregovaračkog postupka bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda“, dr Pejović je naglasio da su, zahvaljujući preporukama DRI, subjekti revizije u 2017. u odnosu na 2015. godinu, ukupan broj javnih nabavki u kojima je korišćen pregovarački postupak bez poziva za podnošenje ponuda smanjili za 40 odsto.

Prema rezultatima analize efekata revizije svrsishodnosti poslovanja, koju je DRI sprovela tokom 2017. godine kod pet subjekata revizije, iako preporuke ne upućuju direktno na merenje finansijskih efekata, zaključci su da oni postoje. Osnovni razlog za ovakav zaključak proističe iz činjenice da se ukupna godišnja vrednost javnih nabavki sa pregovaračkim postupkom bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda, kao najmanje konkurentni postupak nabavki u javnom sektoru, značajno smanjena u periodu od 2015. do 2017. godine, i to čak za 92 odsto. Odnosno, sa 696 miliona dinara u 2015. na 54 miliona dinara u 2017. godini, objasnio je dr Pejović.

On je dodao i da tri subjekta revizije nisu sprovodila pregovaračke postupke bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda tokom 2016, 2017. i 2018. godine, dok je kod dva subjekta uočljivo sukcesivno smanjenje broja ovih postupaka javne nabavke.

Delegaciju DRI, pored dr Pejovića, činili su vrhovni državni revizori u Sektoru broj 2 i Sektoru broj 4, Stojanka Milovanović i Slobodan Mijailović, i viši savetnik za projekte i evropske integracije Tomislav Jovanović.

Osim o vrednostima i koristima koje donose vrhovne revizorske institucije i njihovom merenju, na skupu je, između ostalog, bilo reči i o tome kako unaprediti dodatu vrednost revizije kroz reviziju informacionih sistema, koja je dodata vrednost sa stanovišta različitih zainteresovanih strana – perspektiva privatnog sektora, kao i tome kakva je percepcija i svest o dodatoj vrednosti revizije.

Revizorski sud Turske organizovao je panel o reviziji u okviru kongresa Međunarodnog društva za poslovnu ekonomiju i marketing. Cilj panela je povezivanje stučne i akademske zajednice na globalnom nivou radi promovisanja, razmene i diskusija o najnovijim načinima za merenje i povećanje dodate vrednosti revizija koje se sprovode kako u javnom, tako i u privatnom sektoru.

Na skupu su izlagali i predstavnici vrhovnih revizorskih institucija Turske, Maldiva, Avganistana, Poljske, Mađarske, Kuvajta, Letonije i Albanije, kao i predstavnik OECD/SIGMA.


Pitajte nas