Za novu vladu ostaju glavna pitanja fiskalne konsolidacije i strukturne reforme ocenio je ministar finansija Dušan Vujović i dodao da se ključni rizici odnose na preduzeća u restruktuiranju, unapređenje upravljanja i rezultata javnih preduzeća, reformisanja i racionalizacije javnog sektora, a u bankarskom sektoru i rešavanje problema nenaplativih kredita. 

Iako su detaljni planovi restrukturiranja i akcioni planovi za svaku od ovih oblasti već usvojeni, svuda ima otpora sindikata, menadžmenta i različitih interesnih grupa, istakao je Vujović u autorskom tekstu u magazinu Senata privrede Srbije. 

Zato će, ističe on, glavni izazovi tokom prvih 100 dana nove vlade biti kako da već na samom početku napravi odlučne reformske korake, otkoči reformske procese i pokaže javnosti i ključnim političkim oponentima kakva je priroda dinamičnog kompromisa s kojim se danas suočava: “Svi pobeđuju na srednji rok ako se reforme sprovedu do kraja, a skoro svi gube ako se reforme odlažu, uspore ili se ako od njih odustane”. 

Vujović je podsetio da je vlada već preduzela odlučne reformske korake, u okviru kojih je i aranžman koji je u 2015. zaključen sa MMF-om. Prema njegovim rečima, u fiskalnom delu, realizovano je 62,5 odsto programa umesto 50 odsto u prvoj godini, čime se stvara više fiskalnog prostora za primenu teških strukturnih reformi u naredne dve godine programa. 

Program je imao veoma povoljan uticaj na ekonomski rast - ekonomija je bila na dnu u trećem kvartalu 2014. godine, a zatim je krenuo oporavak, ističe Vujović. “Uprkos konzervativnim projekcijama međunarodnih finansijskih institucija da će rast ostati negativan u 2015. godini, BDP je, zapravo, ostvario pozitivan rast od 0,7 odsto. Vrlo je verovatno da će oporavak rasta biti nastavljen kroz period 2016- 2018, što će se značajno odraziti na BDP i povezane ekonomske veličine i sve indikatore blagostanja”, uveren je ministar. 

Srpska ekonomija je, kako je dodao, imala ključni zaokret u trećem kvartalu 2014. da bi prošla kroz oporavak tokom 2015. i ušla u fazu ekspanzije sa realnim rastop BDP od 3,5 odsto u prvom kvartalu 2016. u poređenju sa istim periodom 2015. “Povećane prognoze rasta u poslednje dve godine, na jednoj strani koriguju pristrasnost uobičajenu za konzervativne prognoze, a na drugoj pokazuju da upornost i sveobuhvatne reforme mogu da donesu pozitivne promene u ponašanju privrednih subjekata i u reakcijama investitora”, napisao je Vujović u magazinu Senata privrede Srbije koji sutra u Beču organizuje konferenciju „Srbija na evropskom putu - izazovi i prilike“. 

Revidirane naviše prognoze rasta BDP, fiskalni deficit, tekući bilans plaćanja, i projekcije javnog duga, jasno pokazuju da je uspeh reformi do sada napravio preokret, kako u realnim rezultatima postignutim od oktobra 2014. godine, tako - a čak i još značajnije - u očekivanjima potrošača i investitora, zaključio je Vujović.