BEOGRAD - Srbija je u najnovijem međunarodnom istraživanju o otvorenosti budžeta popravila svoju poziciju i ranigirana je na 47. mesto od 102 zemlje, sa 47 od mogućih 100 bodova.

U istraživanju "Indeks otvorenosti budžeta" Srbija je svrstana među države koje pružaju svojim građanima "ograničen broj informacija potrebnih za razumevanje i analiziranje budžeta". 

Srbija je, kako pokazuju rezultati istraživanja, popravila poziciju od rangiranja za 2012. godinu (kada smo imali 39 bodova), ali je nešto ispod proseka regiona (53 boda). 

Istraživanje, koje je osmislila američka nevladina organizacija International Budget Partnership, bilo je fokusirano na budžet za 2014. godinu, saopštila je Transparentnost Srbija, partner na projektu, uz podsećanje da smo sada lošije rangirani nego 2010. (54 poena) ali smo za nijansu bolji nego 2008. godine (46). 

Na vrhu ovogodišnje liste nalaze se Novi Zeland i Švedska, slede Južna Afrika, Norveška i SAD, sa indeksom iznad 80. 

Na samom začelju, sa indeksom nižim od pet nalaze se Čad, Ekvatorijalna Gvineja, Irak, Liban, Mjanmar, Katar i Saudijska Arabija. 

Srbija deli 47. mesto sa Bocvanom, a od zemalja regiona Slovenija je najbolje plasirana, sa indeksom 68. Hrvatska ima indeks 53, BiH 43, Albanija 38, a Makedonija 35.

Na plasman Srbije, kako navode iz Transparentnosti Srbija, uticala je činjenica da Fiskalna strategija nije bila objavljena u propisanom roku, već zajedno sa predlogom budžeta, nije ni objavljen "građanski budžet", dokument u kojem bi predlog budžeta bio približen građanima, kao ni polugodišnji izveštaj o realizaciji budžeta. 

Međutim, rezultat za 2014. i pored propusta, je bolji nego 2012. zbog objavljivanja većeg broja informacija u samom Zakonu o budžetu, što je delom posledica korisnih izmena Zakona o budžetskom sistemu iz septembra 2012, navodi se u saopštenju.

Izuzetno je važno istaći, dodaje se, da je u međuvremenu, 2015. godine, Srbija prvi put dobila budžet koji se u potpunosti vodi po programskom principu, što će uticati na popravljanje skora u budućnosti. 

Iz Transprentnosti upozoravaju da, međutim, i dalje nema napretka u pogledu omogućavanja građanima, zainteresovanim grupama i stručnjacima da dobiju potpune i pravovremene informacije u toku pripreme budžeta i da kroz javne rasprave utiču na njegov sadržaj. 

Rezultat Srbije za 2014. je najporazniji upravo u oblasti "učešća javnosti", sa svega 21 poen, za parlamentarni nadzor smo dobili 42 boda, a za revizorski 67 bodova, navodi se u saopštenju.

Transparentnost Srbija ukazuje da se mesto na toj uglednoj listi može popraviti ukoliko bi građani dobili više mogućnosti da utiču na planiranje i da prate izvršenje budžeta i kada bi Vlada, dodaje se, striktno poštovala postojeće zakonske rokove za donošenje budžeta. 

Većem uspehu takođe bi doprinelo ukoliko bi Skupština efikasnije vršila svoju nadzornu ulogu i ako bi se u praksi obezbedio bolji pristup i pretraživost podataka o javnim rashodima. 

Rezultati istraživanja prvi put su objavljeni 2006. a Srbija je prvi put rangirana 2008. godine.