0ca3b00e89cad7df1edc2ca933d9e2fa.jpg

Utvrđen Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu

Ministarstvo finansija Vlade Republike Srbije saopštilo je da je na sednici Vlade usvojen Predlog zakona o budžetu Republike Srbije za 2020. godinu, kojim se predviđaju ukupni prihodi od 1.314,5 milijardi dinara i rashodi u visini 1.334,7 milijardi dinara, što daje predviđeni deficit od 20,2 milijarde dinara, odnosno 0,3 odsto BDP-a.

Ministar finansija Siniša Mali je naglasio da je budžet za 2020. godinu razvojni, te da se njime podstiče dalji razvoj privrede. On je dodao i da je za sledeću godinu projektovan realni rast privrede od 4 odsto.

Mali je istakao da, kada je u pitanju privredni rast u ovoj godini, ohrabruju procene za treći kvartal, po kojima on iznosi 4,7 odsto, tako da očekujemo da privredni rast do kraja godine bude i iznad projektovanih 3,5 odsto.

Ulaganje u obrazovanje i inovacije će omogućiti da Srbija nastavi sa visokim i održivim rastom ekonomije. Srbija pokazuje da može da ostvari visoke stope rasta bez obzira na usporavanje EU ekonomija. Prema aktuelnoj Fiskalnoj strategiji, projekcija javnog duga za centralni nivo države za 2020. godinu je 50,3 odsto BDP, rekao je Mali.

Ministar je istakao da je ključna karakteristika budžetske politike u 2020. godini ravnomerna raspodela fiskalnog prostora na povećanje životnog standarda, odnosno na povećanje plata i penzija za oko 1,3 odsto BDP, podsticaj rastu kroz povećanje javnih investicija, i poresko rasterećenje rada.

On je dodao da se ovim predlogom budžeta označava završetak procesa konsolidacije javnih finansija i označava početak razvoja.

U budžetu je izdvojeno 295,4 milijarde dinara na plate, kao i 581,2 milijarde dinara na penzije. Prema tzv. švajcarskoj formuli, penzije će sledeće godine rasti za 5,4 odsto. Kada je reč o kapitalnim investicijama, u predlogu budžeta je u tu svrhu predviđeno 198,9 milijardi dinara, a najveći deo tih sredstava se odnosi na saobraćajnu i železničku infrastrukturu, istakao je Mali.

Prema njegovim rečima to znači da se ovim budžetom označava početak realizacije Nacionalnog investicionog plana.

Takođe, povećali smo iznos za unapređenje infrastrukture za zaštitu životne sredine sa ovogodišnjih 23,7 milijardi dinara, na 59,4 milijarde dinara za sledeću godinu. I ono što je posebno važno, povećali smo iznos izdvojenih sredstava za lečenje retkih bolesti, koji će iznositi 2,4 milijarde dinara, istakao je ministar.

On je precizirao da su, kada je reč o infrastrukturi, izdvojena sredstva za Moravski koridor, deonicu Pojate – Preljina, za izgradnju autoputa Beograd – Sarajevo, za izgradnju saobraćajnice Ruma – Šabac – Loznica, zatim za deonicu Obrenovac – Ljig, za deonicu Surčin – Obrenovac, kao i za deonicu Novi Beograd – Surčin, za beogradsku obilaznicu (deonica most preko reke Save kod Ostružnice – Bubanj potok), brzu saobraćajnicu Novi Sad – Ruma, zatim za deonicu Preljina – Požega, a u nacrtu budžeta su i projekat mađarsko-srpske železnice, kao i rekonstrukcija železničke pruge Niš – Dimitrovgrad.

Ministar je istakao i da je strateški cilj Vlade Republike Srbije smanjenje nezaposlenosti, i podsetio na to da će se izmenama Zakona o porezu na dohodak građana ("Sl. glasnik RS", br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004, 62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklađeni din. izn., 93/2012, 114/2012 - odluka US, 8/2013 - usklađeni din. izn., 47/2013, 48/2013 - ispr., 108/2013, 6/2014 - usklađeni din. izn., 57/2014, 68/2014 - dr. zakon, 5/2015 - usklađeni din. izn., 112/2015, 5/2016 - usklađeni din. izn., 7/2017 - usklađeni din. izn., 113/2017, 7/2018 - usklađeni din. izn., 95/2018 i 4/2019 - usklađeni din. izn.), koji će se uskoro naći u skupštinskoj proceduri, olakšati novo zapošljavanje.

Njime će, kako je ukazao, poslodavci imati oslobađanje od poreza na zarade i od poreza na PIO ukoliko zaposle lice koje u toku ove godine nije bilo u radnom odnosu.

U prvoj godini će imati oslobođenje od 70 odsto, u drugoj 65 odsto i u poslednjoj 60 odsto. Planirano je oslobađanje od doprinosa za PIO u celosti prve godine, sledeće 95 odsto i treće 85 odsto. Na taj način, napomenuo je Mali, Srbija će se po stopi nezaposlenosti približiti zemljama Evropske unije.

Takođe, povećana su sredstva za ulaganje u obrazovanje i inovacije. Nastavlja se projekat "Povezane škole" koji će omogućiti da do septembra 2020. na brz internet bude povezano ukupno 1.000 škola, kao i opremanje još 10.000 digitalnih učionica. Kako bi omogućili najbolje uslove za rad za učenike budžetirana su sredstva za opremanje računarskih kabineta u preko 400 škola. U budžetu za 2020. su opredeljena sredstva za renoviranje desetine zgrada osnovnih i srednjih škola, rekao je ministar finansija.

On je dodao da su sredstva za Fond za inovacionu delatnost i u ovom budžetu povećana, dok je za podršku razvoju preduzetništva obezbeđeno tri milijarde dinara.

Kao podrška razvoja nauke udvostručena su sredstva za Fond za nauku na milijardu dinara. Za razvoj inovacione infrastrukture su obezbeđena sredstva za završetak Data centra u Kragujevcu, kao i sredstva za završetak naučno-tehnoloških parkova u Nišu i Novom Sadu. Značajnim povećanjem budžeta Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu je omogućen dalji razvoj eUprave uvođenjem novih servisa poput Jedinstvenog informacionog sistema prosvete, podvukao je Mali.

Ministar je izrazio očekivanje da će sledeće godine Srbija nastaviti ubrzani razvoj, te da je dobra potvrda dosadašnjih rezultata to što je zemlja napredovala za Duing biznis listi Svetske banke za četiri mesta, kao i što je rejting agencija Fitch povećala kreditni rejting Republike Srbije sa "BB" na "BB+", sa stabilnim izgledom za dalje poboljšanje, a rejting agencija Moody’s unapredila izglede za povećanje kreditnog rejtinga Republike Srbije sa "stabilnih" na "pozitivne".


Pitajte nas