Državni revizor Željko Krstić i viši savetnik u reviziji Goran Marić predstavili su glavne nalaze Državne revizorske institucije kada je reč o reviziji javnih nabavki na lokalnom nivou na skupu koji je u Vrdniku pod nazivom „Transparentno upravljanje javnim finansijama i učešće građana: lokalne javne nabavke“ održan od 22. do 24. maja.

Na skupu je bilo reči, između ostalog, o novom Zakonu o javnim nabavkama, lokalnim javnim nabavkama i izazovima naručilaca, lokalnim javnim nabavkama iz ugla ponuđača, javnim nabavka u očima građana.

Skup je održan u sklopu projekta „Unapređenje revizije na opštinskom nivou u cilju jačanja odgovornosti i efikasnosti u upravljanju javnim finansijama“, koji finansira Vlada Švajcarske. Projekat čine komponente koje se odnose na unapređenje kapaciteta i razvoj interne i eksterne revizije i transparentno upravljanje javnim finansijama na lokalnom nivou i učešće građana.

U Izveštaju o radu DRI za 2018. godinu potvrđeno je da je obavljanje javnih nabavki mimo propisa večita "boljka" onih koji raspolažu državnim parama. Revizori su kontrolisani javne nabavke ukupne vrednosti 25,82 milijarde dinara. Od toga je 3,1 milijardu dinara utrošeno mimo propisa, što je 12 odsto.

Situacija na lokalu je drastično lošija. Vrednost ugovorenih javnih nabavki kod korisnika koje je DRI 2018. godine kontrolisala na lokalu iznosi 1,42 milijarde dinara. Od toga je čak 1,32 milijarde vrednost nabavki koje nisu obavljene po propisu. Iznos učešća nepravilnosti utvrđenih u javnim nabavkama u odnosu na iznos obuhvaćen revizijom iznosi čak 92,96 odsto.

Više od pola milijarde dinara vrednost je nabavki gde su korisnici u konkursnoj dokumentaciji stavljali dodatne uslove koji nemaju logičke veze sa predmetom nabavke. Ovakva nepravilnost utvrđena je kod sedam korisnika. Njih deset nije ni sprovelo postupak javne nabavke vredne 277,97 miliona dinara, dok šest korisnika nije precizno definisalo šta je predmet nabavke. Pet korisnika je narušilo načela javnih nabavki, vrednih 53 miliona dinara, a pet je sprovelo nabavke za koje prethodno nisu planirali i opredelili novac (44 miliona dinara). Kod deset korisnika revizori su utvrdili ostale nepravilnosti u iznosu iznad 195 miliona dinara.

Na pitanje šta korisnici najviše nabavljaju mimo zakona, Pejović kaže da je najčešće reč o - investicijama.

- Najčešće su to ulaganja u nove objekte, mada mogu da budu i određene usluge, ponekad i nabavka same robe - navodi Pejović. - Tako bi, kod predškolskih ustanova, to bila nabavka hrane, kod opština bi to bilo održavanje puteva, posebno uoči izbora. Prisutna je tendencija da se pojačano održavaju putevi, uz pojačano oslanjanje na nevalidne računovodstvene dokumentacije. Najčešće se to dešava kada je finansiranje sa dva nivoa. Takav je slučaj kod izgradnje ili popravke škola, kada se investicija finansira i sa republičkog i sa lokalnog nivoa. Isti je slučaj sa izgradnjom i obnavljanjem domova zdravlja i drugih objekata. Kod finansiranja sa dva nivoa, "gube se konci", pa imamo dosta objekata koji se godinama grade, dok su neki zastali u izgradnji i nisu dovršeni.

Državni revizori otkrili su nepravilnosti i kod rashoda za zaposlene u ukupnoj vrednosti od 1,4 milijarde dinara. Najveći deo, 779 miliona dinara, odnosi se na više isplaćene plate, dok je 366 miliona dinara isplaćeno bez pravnog osnova.

Na lokalu su nepravilnosti kod obračuna zarada, utvrđene u vrednosti od 390,41 milion dinara. Najveći deo, 348,49 miliona dinara, odnosi se na više isplaćene plate, naknade i pogrešno utvrđene koeficijente, kod pet kontrolisanih korisnika.