NALED-logo.jpg

Istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni eknomski razvoj (NALED) o stavovima o sivoj ekonomiji

Više od polovine privrednika u Srbiji smatra da su uslovi poslovanja loši, pokazalo je istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni eknomski razvoj (NALED) o stavovima o sivoj ekonomiji, koji su danas predstavljeni.

Da su uslovi dobri smatra 45 odsto anketiranih privrednika, sedam odsto se izjasnilo da su uslovi veoma dobri, dok 14 odsto smatra da veoma loši.

Anketirana su 252 preduzeća u periodu od 18. decembra prošle godine do 24. januara ove godine,a istraživanje o stavovima privrednika je pomogla organizacija Nemačka saradnja (GIZ).

Polovina privrednika se izjasnila da su u 2018. ostvarili veće prihode nego prethodne godine. Dvostruko više privrednika nego 2017. istaklo je da su se uslovi poslovanja popravili u prethodnih godinu dana, polovina smatra da nije bilo promene, a četvrtina da su uslovi lošiji.

"Uvodjenje e-uprave i e-poslovanja se i dalje navodi kao oblast u kojoj je postignut najveći napredak u prethodnoj godini", kazao je na konferenciji za novinare Ivan Radak zadužen u NALED-u za odnose sa javnošću.

Po oceni privrede, svaka peta firma u Srbiji posluje u sivoj zoni. Preko tri četvrtine privrednika veruje da se obim sive ekonomije smanjio u prethodnih godinu dana, kako u sopstvenoj delatnosti tako i u Srbiji generalno, što predstavlja znatno viši procenat u odnosu na decembar 2017. godine (68 odsto).

"Gradjevinarstvo se ističe kao oblast u kojoj je siva ekonomija najzastupljenija, što navodi svaki drugi privrednik. Siva ekonomija je, po oceni privrednika, u većoj meri zastupljena i u trgovini, ugostiteljstvu, kao i u advokatskim uslugama", kazao je Radak

Dodao je da se visoki porezi i doprinosi na zarade ističu u prvi plan kao glavni uzrok sive ekonomije i to u znatno većoj meri u poredjenju sa decembrom 2017. godine. Slede nedostatak finansijskih sredstava i povoljnih kredita i parafiskalni nameti i nevidljive takse i naknade.

Najveću štetu usled poslovanja konkurenata u sivoj zoni predstavlja obaranje cena usled nelojalne konkurencije, a u znatno manjoj meri i smanjenje prometa i otežano plasiranje proizvoda na tržištu.

"Dok gotovo svi anketirani privrednici ističu da svojim zaposlenima uplaćuju pune doprinose, preko četvrtine zaposlenih (27 odsto) ističe da se u njihovoj delatnosti zaposlenima doprinosi isplaćuju delimično ili im se uopšte ne uplaćuju", istakao je Radak i naveo da svega pet odsto privrednika priznaje da ima manjih ili većih poteškoća sa uplatom pripadajućih poreza i doprinosa na zarade zaposlenih.

Istraživanje je pokazalo da skoro dve trećine privrednika dobro ocenjuje efikasnost postojećeg sistema kažnjavanja, dok sa druge strane trećina ističe da nije efikasan, kao i da svaki drugi privrednik veruje da će preduzeće koje neformalno posluje biti otkriveno, svaki četvrti da će otkriveno preduzeće biti kažnjeno, a manje od petine veruje da će ta kazna biti naplaćena.

Predstavnici NALED-a su kazali da je u toku izrada novog Akcionog plana za suzbijanje sive ekonomije za 2019. i 2020. i očekuje se da ga vlada Srbije usvoji do kraja marta.

Kako je kazao potpredsednik Savez za fer konkurenciju Igor Lončarevića, Akcioni plan će se sastojati iz pet ciljeva, 36 mera i 132 aktivnosti, a pored primene mere na jačanju inspekcijskog nadzora i reformi Poreske uprave posebno će se pratiti rad na primeni mera za unapredjenje uslova za legalno poslovanje.

Lončarević je rekao da je program za suzbijanje sive ekonomije doneo najviše pomaka u reformi inspekcija kao i uvodjenju poreskih olakšica za početnika u poslovanju, a veliki uspeh je bio i uvodjenje elektronskih prijava sezonskih radnika.

"Prema podacima Poreske uprave od početka rada portala prijavljeno je 4.500 radnika koji su bili angažovani više od 42.000 dana dok su 2017. sklopljeni ugovori sa tek 3.500 radnika", rekao je Lončarević.

Naveo je da su mere na kojima privreda insistira dalje smanjenje poreskog opretećenja zarada jer je ukidanje doprinosa za nezaposlenost na teret poslodavca nedovoljna korak za rasterećenje privrede.

"Potrebno je da se radi na ukidanju parafiskalnih nameta i uspostavljanju javnog elektronskog registra neporeskih nameta koji bi omogućio da gradjani i privreda ne moraju da plate ni jednu taksu i naknadu ukoliko ona nije zavedena u taj registar koji odobrava Ministarstvo finansija", rekao je Lončarević.

Kako je dodao, privrednici se zalažu za dalje proširenje obuhvata mere poreskog oslobodjenja za preduzetnike kao i proširenje elektronske registracije zaposlenih u poljoprivredi na oblast gradjevinarstva, turizma i kućnih poslova.

"Neophodno je da se u ovoj u sledećoj godini završi prelazak na sistem digitalne fiskalizacije i uvede sistem elektronskih nabavki i elektronskih faktura, kao bi se optimizovale te procedure za privredu i stimulisala bezgotovinska paćanja", kazao je Lončarević.
Pitajte nas