Od polovine 2020. godine,svi postupci javnih nabavki u Srbiji sprovodiće se isključivo elektronski, preko novog kvalitetnijeg i funkcionalnijeg Portala javnih nabavki - to je najznačajnija novina zakona o javnim nabavkama.

Elektronskim sprovođenjem javnih nabavki smanjiće se mogućnost grešaka, kojih ima kada se dokumenti popunjavaju ručno, kada se predaju papiri, takođe, biće veća mogućnost naknadne kontrole, kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija.

"Uvek kada se smanjuje lični kontakt, npr. sprovođenje elektronske licitacije, što je jedna od novina, treba da smanji korpuciju u onom središnjem delu javnih nabavki, kada se bira najbolji ponuđač. Mogućnosti ima za korupciju i pre i posle toga o tome treba povesti računa", kaže Nenadić.

Kako kaže, mnogo više korupcije može da se dogodi u nekim prethodnim fazama postupka kada se definišu potrebe naručilaca kada se planiraju javne nabavke, jer one mogu biti definisane da ne odgovaraju primarnom javnom interesu, već interesu određene firme, toga smo se nagledali.

"U toj oblasti kontrola nije dovoljno dobra,a ostaje i ona faza koja se dešava posle, kada se nabavke sprovode, to smo u praksi viđali kod radova, videli smo kod gradnje autoputeva da je slabiji kvalitet radova od dogovorenog, da nadzor nije adekvatan.. Dakle, važni su i drugi propisi i kontrola koju će sprovoditi Uprava, odnosno Kancelarija za javne nabavke, kako će se zvati, kao i Državna revizorska institucija", kaže.

Kontrolni mehanizmi su sada nedovoljni, ne odgovaraju stvarnim potrebama, naglašava Nenadić.

"Videli smo, u dosadašnjoj primeni Zakona o javnim nabavkama, kada je za nadzor bila zadužena Uprava za javne nabavke, da se kontrola sprovodila u veoma ograničenom broju slučajeva. Budžetska inspekcija se malo bavila ovom temom, a Državna revizorska institucija je dolazila znatno kasnije sa izveštajem", kaže Nenadić..

Veoma je važno, kaže on, da javnost ima što više informacija o tome kako se nabavke sprovode, ali i da ima nešto što sadašnji zakon ne garantuje u dovoljnoj meri, da ima mogućnost da ospori pojedine postupke javnih nabavki.

"Treba nam ohrabrivanje građana i stručnih organizacija kroz davanje mogućnosti osporavanja i konkursne dokumentacije i samog postupka javne nabavke", rekao je.

Kako kaže, najčešći primeri zloupotreba su planiranje nabavke koja nije potrebna, mehanizmi vezani za uslove koji nisu relevantni i koji može da ispunu samo jedna firma, pa se čudimo što je konkurencija mala na tenderima.

"Na velikom broju tendera bude samo jedan ponuđač, u proseku ih ima tri. Firme polaze od toga da je posao namenjen već nekom, pa se i ne javljaju... Poverenje u sistem nedostaje, trebalo bi da se uključe svi organi koji tu imaju nadležnosti, tužilaštvo, koji bi morali da ispitaju slučajeve koji su dospeli u javnost kao sumnjivi", rekao je Nemanja Nenadić.