Novi poreski zakoni usvojeni
Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dobit pravnih lica i Zakon o porezu na dohodak građana usvojeni su u Skupštini 7. decembra. Mere koje su se našle u Zakonu o porezu na dobit odnose se na poreske olakšice kompanijama koje imaju intelektualnu svojinu registrovanu u Srbiji, kompanijama koje se u Srbiji bave istraživanjem i razvojem, a predviđene su i poreske olakšice za privredna društva koja investiraju u startape.
Tako je u njemu uvećan odbitak za troškove istraživanja i razvoja, umanjena je poreska osnovica za prihode ostvarene od intelektualne svojine, predviđene su poreske olakšice za ulaganje u novoosnovane startape i rešeno je da se troškovi marketinga priznaju u punom iznosu. Zakon o porezu na dohodak građana oslanja se na ove olakšice, ali ćemo se u ovom tekstu baviti pre svega Zakonom o porezu na dobit budući da je u njemu bilo više izmena i predloženih olakšica koje se odnose na IT sektor, piše Startit.
Međutim, iako ove olakšice jesu korak u dobrom pravcu, za starartape i druge male kompanije može biti zahtevno da ostvare prava koja su data ovim zakonom. U tom smislu problematično je što trenutno teško proceniti koliko dodatne administracije će biti uneto u poslovanje poreskih obveznika, a nije lako odrediti ni koliko nove mere zaista mogu smanjiti poreze malim kompanijama i startapima u slučaju da ostvaruju pozitivan finansijski rezultat i plaćaju porez na dobit.
Primena zakona u praksi će zavisiti i od toga kako budu definisani podzakonski akti zbog čega ćemo pratiti kako će država dalje uređivati ovu oblast.
Ono što je za sada izvesno jeste da veće (IT) kompanije mogu da imaju koristi od izmena poreskih zakona što je takođe pohvalan korak, imajući u vidu probleme sa davanjem subvencija sa kojima smo se susretali tokom prethodne dve godine. Drugim rečima, Vlada je na dobrom tragu time što poreskim olakšicama konačno stimuliše R&D i razvoj i prodaju intelektualne svojine kao aktivnosti, a ne pojedinačne kompanije kroz subvencije.
Nedovoljno precizna definicija troškova istraživanja i razvoja
Konkretan problem je što nije jasno koliko dodatnog posla će biti nametnuto jednom startapu kako bi dokumentovao i dokazao da se bavi istraživanjem i razvojem. Odnosno, ova olakšica nameće posebnu poresku dokumentaciju i vođenje posebnog poreskog knjigovodstva. Zato je da bi se zakon dosledno sprovodio potrebno da se precizira koji su to troškovi istraživanja i razvoja, kao i kako se obračuni R&D troškova dokumentuju poreskim organima u svrhu koriscenja olakšice.
Osim toga, upitan je i odnos cene implementacije (što je npr. izrada studije, osnaživanje računovodstvene funkcije u firmama, uvođenje novih software-a za evidenciju pojedinih kategorija troškova) i benefita koje Zakon nosi sa sobom. Plastično objašnjeno, ovo znači da kompanije koje nemaju dobit ili imaju vrlo malu dobit (što je veoma često slučaj sa startapima u ranoj fazi), iako imaju troškove istraživanja i razvoja, benefite u vidu manjeg poreza neće ni osetiti.
Upitne su i olakšice koje previđa Član 50j Zakona o porezu na dobit, po kom su predviđeni podsticaji za ulaganje u novoosnovana privredna društva koja obavljaju inovacionu delatnost. Propisana mera je pohvalna, ali nije toliko usko povezana sa startapima kao što se čini. Odnosno, radi se o tome da kompanije mogu sebi da umanje porez ukoliko investiraju u startap.
A čak i ovo se postiže samo pod uslovom da kompanija pre investiranja nema udeo u startapu veći od 25 odsto, da ne smanjuje investiciju tri godine i da ne investira više od sto miliona dinara po društvu u jednoj godini.
Problematično je i to kako Zakon definiše startap. Prema zakonodavcu startap ne može da bude stariji od tri godine, da prihoduje više od 500 miliona dinara, ne sme da ispalćuje dividende i mora da se bavi inovacionom delatnošću. Takođe, nije precizirano šta znači da centar poslovnih aktivnosti startapa treba da bude u Srbiji da bi komapnija mogla da uživa navedenu olakšicu.
Među ovim definicijama možda najnejasniji kriterijum je da startap obavlja inovacionu delatnost ako u svakom poreskom periodu od osnivanja ima ili više od 15 odsto troškova za istraživanje i razvoj u odnosu na ukupne troškove ili više od 80 odsto visokokvalifikovanih zaposlenih ili je vlasnik deponovanog autorskog dela ili patenta. Drugim rečima, ako se radi o startapu koji nema evidenciju troškova za istraživanje i razvoj, nema potrebu ili korist od deponovanja autorskog dela i nema 80 odsto visokokvalifikovanog kadra, investitor ne ostvaruje pravo na olakšicu. Tako u zakonsku definiciju startapa „upada” veoma malih broj onih koji su trenutno aktivni u Srbiji.
Još jedna upitna definicija — kvalifikovani prihod
Što se tiče posebnog poreskog tretmana prihoda od intelektualne svojine čija je poenta da se umanji efektivna stopa poreza na dobit za prihode od autorskog dela ili predmeta srodnog prava (Član 25b), u načelu je dobar jer se umanjuje osnovica za kvalifikovani prihod. Time svako ko prihoduje po licenci, a autorsko delo je makar delimično razvio/stvorio u Srbiji ima pravo na proporcionalni odbitak poreza na dobit.
Ipak, i ovaj mehanizam podsticaja nosi sa sobom probleme implementacije. Slično kao i u slučaju Člana 22g, da bi kompanije ispratile zahteve koji su potrebni za korišćenje benefita treba da se bave administracijom oko deponovanja autorskog dela, ali i da budu spremne na troškove koje to iziskuje. Ovo je izazovno pre svega zbog toga što sva administracija i dobar deo troškova dolaze na početku, a kompanija olakšice koristi u budućnosti (pri čemu konačan iznos olakšice nije unapred poznat jer zavisi od realizacije, tj. prodaje).
Osim toga, Zakon predviđa da se od prihoda od autorskog prava može izuzeti maksimalno 80 odsto zbog čega je potrebno da se podzakonskim aktom utvrdi postupak i način obračuna kvalifikovanog prihoda (udeo od ukupnih prihoda koji se računa kao procenat koji se dobija kada se uporede kvalifikovani rashodi i ukupni rashodi koji su nastali u vezi sa proizvodnjom, kreiranjem, R&D-em, marketingom… tog autorskog dela). Jednostavnije rečeno, da bi kompanija ostvarila prava koja garantuje Član 25b potrebno je da ima evidenciju o troškovima vezanim za nastanak autorskog dela, odvojene različite kategorije rashoda (npr. troškovi zaposlnih) i ima ustanovljene procese i organizaciju pre stvaranja autorskog dela. Odnosno, i ovaj proces je tehnički zahtevan za startape jer iziskuje računovodstvenu organizaciju na viskom nivou i sprovođenje studija isplativosti.
U iščekivanju podzakonskih akata
U novodonesenom zakonu nedvosmislno se radi o pozitivnom trendu, ali je važno imati na umu da će najveći broj startapa biti onemogućen da iskoristi ove mere. Jer, kao što se vidi iz analize pojedinačnih članova, startapi često nemaju profit na koji bi mogli da primene olakšice.
U tom svetlu naročito je značajno da se donesu detaljni podzakonski akti i definišu neki od pojmova u usvojenim zakonima. Na primer, potrebno je da se definiše šta se podrazumeva pod istraživanjem i razvojem i da se definiše procedura po kojoj će Poreska uprava znati kojim kompanijama će dati olakšice a kojima ne. Tek nakon donesenih pravilnika koji precizno definišu implementaciju zakona biće jasno koliko će IT industija imati benefita od predloženih mera, navodi Startit.
S druge strane, nove mere definitivno olakšavaju poslovanje malom broju kompanija i to velikih kompanija koje zadovoljavaju sve uslove koji su navedeni u zakonu, pa je veća verovatnoća da će nekolicina IT kompanija imati najveću korist od novog Zakona o porezu na dobit. Novi poreski zakon se tako pre može tumačiti kao podsticaj velikim stranim kompanijama da svoje razvojne centre otvaraju u Srbiji, nego kao olakšice za startape.
