Srbija ima obavezu da potrošnju energije iz obnovljivih izvora podigne na 27 odsto do 2020. godine, a do sada je uspela da dostigne na 23,12 odsto, što je dobar pokazatelj, izjavio je danas ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić.

"To je podatak Sekretarijata energetske zajednice, koji je danas prvi put izrečen, koji meni daje puno optimizma da ćemo do 2020. doći do 27 odsto, što je poprilično bio ambiciozan cilj, ali i naše aktivnosti su izuzetno posvećene ostvarivanju tog cilja", rekao je Antić na stručnoj panel diskusiji "Godinu dana od COP 21", posvećenoj izvorima energije i problemima životne sredine.

Antić tvrdnju bazira na tome da država daje podsticajne tarife za 1.092 megavata iz obnovljivih izvora, od čega je najveći deo iz energije vetra, oko 500 MW, a ostalo su mini hidro, solar, geotermo, biomasa.

Ključno je, kaže ministar, da su ove godine usvojeni svi podzakonski akti, neophodni za razvoj tih velikih projekata iz energije vetra i sada, pored dva vetroparka koji postoje, snage oko 16,8 MW, potpisuju se ugovori o otkupu energije, koji su "presecanje trake za start tih velikih projekata".

"Mi smo potpisali do sada za dva PPA projekta (o otkupu električne energije od povlašćenih proizvođača)- za 157 MW Čibuk i projekat od 67 MW u okolini Vršca. Najkasnije za tri godine, tih 500 MW da budu na mreži, i to će zaista biti kapitalna stvar za Srbiju i zaista nas dovode da dođemo do te cifre od 27 odsto", naglašava Antić.

Tema zaštite životne sredine, smatra ministar, zaista je kapitalno važna za svakog, za budućnost naše zemlje i čitave planete i duboko veruje da čitavo društvo mora tom problemu pokloniti daleko veću pažnju, jer "smo se u proteklim decenijama, vekovima poigrali sa planetom koja nam je jedino stanište i da je ona počela žestoko da nam uzvraća na toj neodgovornosti".

"Ti signali su postali toliko jaki da ih sada već ozbiljno osećamo i to nameće potrebu da ozbiljno, u svim segmentima života se uozbiljimo, pojedinačno, kompanije i država u celini", rekao je ministar.

Ističe da upravo sektor energetike na čijem čelu se nalazi ima jednu od ključnih odgovornosti u čitavom procesu i mehanizmu, te da mora da kaže da su u energetskom sektoru svesni činjenice da upravo oni snose najveću odgovornost za klimatske promene, ali i da su niz godina unazad počeli da prave korake u pravcu umanjivanja svih negativnih doprinosa.

Antić je podsetio da je, uz podršku Evrospke komisije, u EPS uloženo više od 200 miliona evra u ekološke projekte, pre svega na rešavanje problema praškastog zagađenja, ali i na početak rešavanja problema odsumporavanja i denitrifikacije u ključnim termoelektranama.

"Nažalost, ljudi, mi smo osuđeni da je energija iz termosektora naš najveći proizvođač energije, naprosto to je sistem i okvir u kome se nalazimo, oko 70 odsto naše električne energije dolazi odatle, ali i u takvim uslovima imamo ogroman prostor da sve te negativne efekte dovedemo u red, smanjimo negativne uticaje", rekao je Antić.

Dodao je da će EPS, pored tih 200 miliona evra, u procese zaštite životne sredine, u narednih nekoliko godina, uložiti još između 700 i 900 miliona evra i da će bez ikakve sumnje biti najveći investitior u zaštitu životne sredine.

"Zelena ekonomija, zelena energija, uz pomoć mozga i malo zdrave pameti su budućnost i Srbije, srpskog sela i naših gazdinstava i svi zajedno treba da damo veliki podsticaj tome", zaključio je ministar.

Ambasadorka Francuske Kristin Moro naglasila je da je princip povezivanja zelene energije, zelene ekonomije i inovacija, princip koji je veoma značajan, posebno za mlade, na koje se računa da bi inovacija bilo što više, da bi se stvorio drugačiji tip ekonomije, koji kombinuje poštovanje životne sredine, borbu protiv klimatskih promena i rast, ekonomski razvoj.

"Kada kažemo da želimo da očuvamo životnu sredinu to ne znači da treba da se vratimo u vreme kada smo koristili samo sveće. Naša društva imaju određene potrebe, čovek je u centru sveekonomske aktivnosti. Treba pronaći načine kombinovanja rasta, razvoja, kvaliteta života i poštovanje životne sredine", rekla je Moro.

Kada je njena zemlja u pitanju, ambasadorka naglašava da se u Francuskoj to pitanje pokušava sagledavati na najglobalniji mogući način i to je ilustrovano u zakonima usvojenim 2015.

"Smanjenje potrošnje energije je jako bitno, i to ne smanjenjem ekonomskih aktivnosti, već usvajanjem načina potrošnje koji su efikasniji i omogućavaju da se isto toliko stvari obavi uz manju potrošnju struje", rekla je Moro, podvukavši da se to ne tiče samo vlada i države, već i lokalne samouprave, koji su veliki potrošači energije.

"Za zeleni rast i razvoj, bitno je da građani budu svesni svih problema i da sami usvoje adekvatna ponašanja, kako bi se štedela energija i kako bismo pravili izbore, koji treba da podrže zeleni razvoj", rekla je Moro.

Na panel diskusiji, u organizaciji Centra za međunarodnu javnu politiku, u saradnji sa francuskom ambasadom i Francuskim institutom, učestvovale su i Danijela Božanić iz Ministarstva poljoprivrede i docent na Poljoprivrednom fakultetu Ana Vuković.