Fiskalna konsolidacija u poslednjih godinu dana je zadovoljavajuća, jer jer deficit države trajno smanjen za više od milijardu evra, ocenio je danas Fiskalni savet i poručio da su pred novom vladom veliki izazovi – dalje smanjivanje deficita, reforma javnih i okončanje privatizacije državnih preduzeća.

Savet, međutim, ukazuje da su javne finansije Srbije, uprkos dobrim rezultatima i dalje daleko od dobrog stanja ističući da će put do potpunog ozdravljenja biti dug.

Kao najveći problem ističu previsoki javni dug koji će na kraju ove godine iznositi oko 26 milijardi evra, što je oko 78 odsto BDP-a.

Za trajno ozdravljenje javnih finansija Savet ukazuje da bi javni dug morao da se spusti znatno ispod 60 odsto BDP-a, navedeno je u dokumentu „Fiskalna kretanja u 2016., konsolidacija i reforme 2016-2020“.

Krovni fiskalni cilj nove vlade trebalo bi da bude smanjenje deficita države na 0,5 odsto BDP-a do 2019.

Zato bi vlada, prema Savetu, trebalo da izađe sa čvrstim srednjoročnim planom, koji će smanjiti učešće javnog duga u BDP-u.

Fiskalni savet ne spori da neposredna opasnost od izbijanja krize javnog duga trenutno nije prisutna, ali istovremeno upozorava da svaki eventualni spoljni šok, koji bi zatekao Srbiju sa javnim dugom sa 78 BDP-a mogao voditi zemlju ka takvoj krizi.

Savet ističe da bi za kredibilno umanjenje javnog duga bilo neophodno smanjiti fiskalni deficit.

Ako se deficit države umanji na 0,5 odsto BDP-a do 2019.učešće javnog duga u odnosu na BDP smanjivalo bi se za oko 2,5 odsto godišnje.

Oni su naveli primer da sa deficitom od 1,5 odsto BDP-a javni dug ne bi ni do 2030.mogao da padne ispod 60 odsto.

Savet navodi da je umanjenje deficita izvodljivo i da može da se postigne strukturnim poboljšanjima javnih finansija.

Prema dokumentu iza sadašnjeg neodrživo visokog deficita stoje velika izdvajanja za plate u javnom sektoru, penzije i subvencije, uključujući otplatu dugovanja javnih preduzeća na ime garancije, kao i loša naplata poreskih prihoda.

Ako se ovi problemi reše deficit može da padne na 0,5 odsto BDP-a, a to znači pre svega reforma Poreske uprave, restruktuiranje javnih preduzeća i otklanjanje strukturnih neravnoteža u budžetu.