„Analizom budzeta jedinica lokalnih samouprava za period od 2019. do 2021. godine utvrđeno je da, u odnosu na planirani iznos prihoda i primanja, u proseku godišnje nije ostvareno 32 milijarde dinara, odnosno 14 odsto planiranog iznosa je manje ostvareno“, izjavio je danas dr Duško Pejović, predsednik Državne revizorske institucije (DRI) i generalni državni revizor.

Na konferenciji za medije, na kojoj je predstavljen Izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Uticaj pripreme odluke o budzetu jedinica lokalne samouprave na efikasno i efektivno korišćenje budzetskih sredstava“, dr Pejović je istakao da su u odnosu na odobrene aproprijacije u 2021. godini, rashodi i izdaci izvršeni u manjem iznosu za 65 milijardi dinara ili su realizovani manje od 80 odsto.

„Realizacija kapitalnih izdataka uglavnom je još manja od ukupnog stepena realizacije budzeta i u proseku iznosi 63 odsto“, naglasio je dr Pejović.

Prema rečima dr Pejovića, 24 odsto gradova i opština, odnosno sedam gradova i 28 opština, donelo je Odluku o budzetu za 2021. godinu nakon isteka roka propisanog Zakonom o budzetskom sistemu.

Cilj revizije bio je da se utvrdi da li način na koji se sprovodi postupak pripreme i donošenja odluke o budzetu obezbeđuje efikasno i efektivno korišćenje sredstava budzeta jedinica lokalne samouprave, kao i da se ispitaju uzroci navedenih problema i daju preporuke za unapređenje svrsishodnosti poslovanja nadležnih organa u ovoj oblasti.

Zoran Stepanović, ovlašćeni državni revizor i vođa tima koji se sproveo reviziju, naglasio je da je za efikasnije i efektivnije korišćenje sredstava budzeta jedinica lokalne samouprave potrebno obezbediti blagovremeno sprovođenje postupka pripreme budzeta, usklađenost planiranog obima sredstava i očekivanih učinaka aktivnosti sa stvarnim mogućnostima njihove realizacije i unaprediti praćenje i izveštavanje o efektima koji su postignuti.

„Uspostavljeni nivo koordinacije u postupku pripreme odluke o budzetu ne obezbeđuje da se sve aktivnosti realizuju blagovremeno zbog čega se skraćuje vreme raspoloživo za razmatranje predloga i dolazi do kašnjenja prilikom usvajanja odluke o budzetu“, naglasio je Stepanović.

Prema rečima Stepanovića, realnost planiranog budzeta umanjena je zbog planiranja prihoda i primanja u iznosu koji ne odgovara stvarnim mogućnostima za njihovo ostvarenje i izostanka ili nedovoljnog razmatranja usaglašenosti planiranog obima i očekivanih učinaka aktivnosti sa stvarnim mogućnostima njihove realizacije.

„Zaključili smo da zbog toga što donete odluke o budzetu ne sadrže adekvatne podatke o očekivanim učincima i nije obezbeđeno adekvatno praćenje i izveštavanje o učincima budzeta, ni izveštaji o ostvarenom učinku ne pružaju adekvatne informacije o efektima koji su postignuti realizacijom budzeta“, rekao je Stepanović.

Državna revizorska institucija je nakon sprovedene revizije dala preporuke  subjektima revizije – Ministarstvu finansija, Gradu Zaječaru, Gradu Kraljevu i Opštini Inđiji u cilju povećanja efikasnosti programskog budzetiranja i unapređenja finansijskog plana.