EU PROJEKTI

Evropska unija je najveći donator u Republici Srbiji. Od 2001. godine, EU je kroz nekoliko različitih instrumenata i fondova obezbedila više od tri milijarde evra bespovratnih sredstava Republici Srbiji za podršku reformama. Podrška iz EU fondova namenjena je neophodnim pravnim, institucionalnim, administrativnim, ekonomskim i društvenim reformama na putu ka EU u različitim oblastima – od pravosuđa, javne uprave, javnih finansija do obrazovanja, zapošljavanja, saobraćaja, poljoprivrede i zaštite životne sredine. Podrška doprinosi i razvoju lokalnih ekonomija, smanjenju razlika u razvijenosti različitih oblasti, pružanju mogućnosti za zapošljavanje, obrazovanje i rešavanje ključnih izazova u društvu/državi.

Programi Unije predstavljaju niz integrisanih mera koje su namenjene jačanju saradnje između država članica Evropske unije i država kandidata u različitim oblastima. Programi Unije se finansiraju iz zajedničkog budžeta Evropske unije, sredstvima koja su namenjena razvoju različitih prioritetnih oblasti: zaštita životne sredine, energetika, transport, razvoj preduzetništva, konkurentnost, kultura, obrazovanje itd.

Republika Srbija je potpisala Okvirni sporazum o učešću u programima Evropske unije 22. novembra 2004. godine. Učešće u programima Unije za Republiku Srbiju predstavlja priliku da se upozna sa politikama EU, evropskim institucijama, zakonima i njihovom primenom u praksi, kao i sa sistemima vrednosti i mehanizmima funkcionisanja EU.

Za učešće u svakom pojedinačnom programu Unije neophodno je da se potpiše međunarodni sporazum između Republike Srbije i Evropske komisije. EK je centralizovala upravljanje programima Unije (osim za program Erazmus, kojim upravlja Nacionalna agencija u svakoj od zemalja članica EU odnosno zemalja kandidata), što znači da je za svaki program nadležan određeni direktorat Evropske komisije ili Izvršna agencija. Na raspisane pozive za svaki od programa Unije aplicira se direktnim odlaskom na internet prezentaciju konkretnog programa.

Opšti cilj IPA III predstavlja podrška korisnicima u sprovođenju političkih, institucionalnih, ekonomskih i socijalnih reformi potrebnih za njihovo usklađivanje sa vrednostima i pravilima EU i postizanje članstva u EU. Pored toga, predlog uredbe sadrži listu specifičnih ciljeva grupisanih u pet kategorija (tzv. „Prozora“).

1. Vladavina prava, osnovna prava i demokratija (15,1%)

2. Dobro upravljanje, usklađivanje sa pravnim tekovinama EU, strateška komunikacija i dobrosusedski odnosi (16,6%)

3. Zelena agenda i održivo povezivanje (42,4%)

4. Konkurentnost i inkluzivni rast (22,3%)

5. Teritorijalna i prekogranična saradnja (3,5%)

Kako bi postigla uravnoteženu raspodelu sredstava među IPA korisnicama, EK je predložila princip „pravične raspodele“ koji će se meriti tokom celog perioda sprovođenja IPA III (2021. - 2027.), a ne na godišnjoj osnovi. Međutim, pristup fondovima će se pored pomenutog principa zasnivati na kriterijumima kao što su: usklađenost sa strateškim okvirom i IPA III programskim okvirom, spremnost projekata / programa za sprovođenje i njihov očekivani uticaj i napredak u procesu evropskih integracija sa posebnom pažnjom na oblasti vladavine prava, osnovnih prava i dobrog upravljanja.

Više informacija možete da nađete na sledećem linku: https://ec.europa.eu/neighbourhood-enlargement/enlargement-policy/overview-instrument-pre-accession-assistance/how-does-it-work_en

U okviru instrumenta za predpristupnu pomoć IPA III period 2021-2027 koja se primenjuje od 1. januara 2021. godine, nalazi se i poseban Program IPARD III za podršku u oblasti ruralnog razvoj. Evropska komisija je utvrdila budžet u iznosu od 288.000.000 evra za ovaj Program za period 2021-2027.godine. Upravljačko telo IPARD-a podnelo je konačnu verziju IPARD III programa Evropskoj komisiji 21. januara 2022. godine.

Od ponuđenih 13 mera koje je Evropska komisija stavila na raspolaganje zemljama kandidatima za članstvo u EU, Republika Srbija se odlučila da sprovede sedam mera u okviru IPARD III programa. U odnosu na IPARD II programa i do sada akreditovane mere, na raspolaganju korisnicima će biti i sledeće mere:

Mera 4 - Agroekologija - klima i organska poljoprivreda;
Mera 5 - Implementacija lokalnih strategija ruralnog razvoja – LEADER pristup;
Mera 6 - Investicije u ruralnu javnu infrastrukturu.

Planirano je uvođenje i novih sektora kroz IPARD III program, kao što su sektora ribarstva, sektor za preradu žitarica i industrijskog bilja, a u okviru Mere 7, pored sektora ruralnog turizma, planirani su novi sektori i to: Direktna prodaja poljoprivrednih i lokalnih proizvoda i sektor usluga u ruralnim područjima.

Više o ovom instrumentu možete da nađete na sledećem linku:http://uap.gov.rs/ipard-ii-u-srbiji/

Horizont Evropa je okvirni program EU za istraživanje i inovacije koji traje od 2021-2027. Počiva na tri stuba:

1. „Izuzetna nauka“ podržava pionirske istraživačke projekte koje su sami istraživači definisali i pokrenuli preko Evropskog istraživačkog saveta (ERC). Finansira stipendije i razmene istraživača kroz aktivnosti Marie Skłodowske-Curie i ulaganja u razvoj istraživačke infrastrukture;

2. „Globalni izazovi i evropska industrijska konkurentnost“ ima za cilj direktnu podršku istraživanja koja se odnose na globalne izazove i industrijske tehnologije. Uključuje evropska privatno-javna partnerstva, kao i aktivnosti Zajedničkog istraživačkog centra (JRC), koji doprinosi radu evropskih i nacionalnih donosioca odluka kroz nezavisne naučne dokaze i tehničku podršku;

3. „Inovativna Evropa“ ima za cilj da Evropu učini liderom u inovacijama stvorenim na novim tržištima. Takođe ima za cilj dalje jačanje Evropskog instituta za inovacije i tehnologiju (EIT) i podsticanje integracije poslovanja, istraživanja, visokog obrazovanja i preduzetništva.

Institucije EU postigle su politički dogovor o Horizontu Evropa 11. decembra 2020. i postavile budžet na 95,5 milijardi evra (uključujući 5,4 milijardi evra iz sledeće generacije EU – Fonda za oporavak).

Ko može da se prijavi? Univerziteti, fakulteti, instituti za istraživanja, centri za obrazovanje i osposobljavanje, profesionalna udruženja / sindikati, država / regija / grad / opština / lokalna uprava, međunarodna organizacija, mala i srednja preduzeća (10 – 249 zaposlenih), mikro preduzeća ( <10 zaposlenih), nevladine organizacije, javne službe, start-up preduzeće, veliko preduzeće (> 250 zaposlenih), asocijacije, nacionalna vlada.

Više o ovom instrumentu možete da nađete na sledećem linku:https://research-and-innovation.ec.europa.eu/funding/funding-opportunities/funding-programmes-and-open-calls/horizon-europe_en

Erazmus+ je program Evropske unije koji obezbeđuje finansiranje projekata za saradnju u oblasti opšteg, stručnog, visokog i obrazovanja odraslih, mladih i sporta.

Novi Erazmus+ program traje od 2021-2027. godine i predviđeni budžet za ovaj sedmogodišnji period je oko 26 milijardi evra.

Za promovisanje i sprovođenje programa Erazmus+ u Srbiji u oblasti obrazovanja, obuka i mladih, nadležna je Fondacija Tempus.

Institucije i organizacije koje mogu punopravno da učestvuju u Erazmus+ programu moraju da pripadaju državama članicama EU i trećim zemljama pridruženim Programu (sve zemlje Evropske unije, Srbija, Severna Makedonija, Island, Lihtenštajn, Norveška i Turska), dok su pojedini delovi programa otvoreni i za učesnike iz trećih zemalja koje ne učestvuju punopravno u Programu (druge zemlje u susedstvu Evropske unije i sve zemlje sveta).

Republika Srbija od konkursnog roka za 2019. godinu učestvuje u programu kao punopravna članica.

Program Erazmus+ se sastoji od tri ključne aktivnosti – KA1, KA2 i KA3 i posebnog dela – Žan Mone. Institucije iz Srbije mogu da učestvuju u svim vrstama projekata u svakom od tri dela programa Erazmus+:

Projekti u okviru Ključne aktivnosti 1 (KA1) su projekti mobilnosti zarad učenja i sticanja novih veština.

Projekti u okviru Ključne aktivnosti 2 (KA2) su projekti institucionalne saradnje za inovativnost i razmenu dobrih praksi.

Projekti u okviru Ključne aktivnosti 3 (KA3) su projekti za podršku reformi obrazovnih politika i namenjeni su institucijama koje kreiraju i sprovode javne politike u oblasti obrazovanja i mladih.

Više informacija možete da nađete na:https://erasmusplus.rs/

Program jedinstvenog tržišta (SMP) je program EU finansiranja koji pomaže jedinstvenom tržištu da dostigne svoj puni potencijal i osigurava oporavak Evrope od pandemije kovida 19.

Sa 4,2 milijarde evra u razdoblju od 2021. do 2027. godine pruža se integrisani paket za podršku i jačanje upravljanja jedinstvenim tržištem.

Jedinstveno tržište u središtu je Unije gotovo tri decenije i omogućuje građanima da žive, rade i putuju gde god žele, a potrošačima pruža zaštitu i veći izbor visokokvalitetnih proizvoda i usluga po nižim cenama. Zahvaljujući pravnoj sigurnosti, pristupu tržištima i finansijskim uslugama, prilikama za ulaganja i pristupu finansiranju, jedinstveno tržište takođe je pokretačka tačka za preduzeća.

Programom jedinstvenog tržišta objedinjuju se ključne aktivnosti financirane u okviru nekoliko prethodnih programa. Njime će se osigurati usklađeniji i agilniji okvir financiranja za potporu sljedećim ključnim ciljevima.

Više informacija možete da nađete na:https://commission.europa.eu/funding-tenders/find-funding/eu-funding-programmes/single-market-programme/overview_en

Kreativna Evropa je program EU za podršku sektorima za kulturu i medije. Program se sastoji od dva potprograma: Kultura – za promociju sektora kulture i Medija program – za podršku audiovizuelnom sektoru.

Kroz potprogram Kultura promoviše se saradnja kulturnih i kreativnih organizacija između različitih zemalja, podržavaju se inicijative da se prevedu i promovišu književna dela širom Evropske unije, kao i da se razviju mreže koje omogućavaju konkurentnost i međunarodnu delatnost kulturnog i kreativnog sektora. Takođe se uspostavljaju i platforme za promociju novih umetnika i podsticanje evropskih programa za kulturna i umetnička dela. Potprogram Kultura obuhvata četiri konkursa:

Evropski kooperacioni projekti,

Evropske platforme,

Evropske mreže i

Projekti književnih prevoda.

Medija program finansira aktivnosti koje uključuju: razvoj evropskog audiovizuelnog sektora, poštujući i prikazujući evropski kulturni identitet i nasleđe, promociju evropskih audiovizuelnih dela unutar i izvan granica EU, jačanje konkurentnosti audiovizuelnog sektora, olakšavajući pristup finansiranju i promociji korišćenja digitalnih tehnologija.

Iz ovog fonda finansiraće se evropska prestonica kulture i oznaka evropske baštine, kao i evropske nagrade za književnost, arhitekturu, zaštitu baštine, filmsku umetnost i pop i rok muziku.

Više informacija možete da nađete na:https://ec.europa.eu/programmes/creative-europe/ i
http://eacea.ec.europa.eu/media/index_en.php

Program URBACT već 20 godina podržava gradove i opštine širom Evrope da putem razmene znanja i iskustva reše probleme u lokalnim zajednicama i doprinesu boljem kvalitetu života svojih građana. Do sada je više od 1000 evropskih gradova iskoristilo podršku ovog programa i uspostavilo saradnju u okviru preko 150 mreža. Od ove godine Evropska unija je na inicijativu Ministarstva za evropske integracije obezbedila sredstva za učešće Srbije u ovom programu. Time je našim gradovima i opštinama omogućeno da kroz projekte koje finansira URBACT program unaprede svoje politike urbanog razvoja i poboljšaju učešće građana u procesima planiranja i sprovođenja tih politika.

URBACT olakšava razmenu znanja i dobre prakse između gradova i drugih nivoa vlasti. Svrha je promovisanje integrisanog održivog razvoja u gradovima, unapređenje gradske politike i poboljšanje efikasnosti kohezione politike u gradovima.

Programsko područje URBACT IV pokriva zemlje članice EU (27), Norvešku, Švajcarsku, IPA zemlje: Albaniju, Crnu Goru, Srbiju, Severnu Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu, i ostale zemlje – o sopstvenom trošku.

Novi regulatorni okvir za period 2021 – 2027. utvrđen je propisima za Kohezionu politiku. Ovi propisi nude niz podrške evropskim gradovima u cilju rešavanja dispariteta širom EU. Naglasak na održivom urbanom razvoju i strategijama teritorijalnog i lokalnog razvoja u okviru ovog novog okvira demonstriran je skupom instrumenata kohezione politike koji su stavljeni na raspolaganje za podršku gradovima u dizajniranju i implementaciji njihovih urbanih politika.

Više informacija možete da nađete na:https://urbact.eu/

Program Digitalna Evropa je prvi program EU koji ima za cilj ubrzanje oporavka i pokretanje digitalne transformacije Evrope.

Vredan 7,6 milijardi eura, Program je deo dugoročnog budžeta EU i pokriva period od 2021. do 2027. godine. Srbija je postala punopravna članica programa.

Program EU „Digitalna Evropa“ ima za cilj unapređenje digitalne transformacije u Evropskoj uniji. Program je osmišljen da podrži razvoj digitalnih tehnologija, infrastrukture i veština kako bi se obezbedila konkurentnost i inovacije u digitalnoj ekonomiji. „Digitalna Evropa“ usmerena je na nekoliko ključnih oblasti:

Digitalna infrastruktura: podstiče investicije u razvoj brze širokopojasne mreže i 5G tehnologije kako bi se omogućio širok pristup internetu i ubrzao prenos podataka. Ovo će omogućiti građanima i preduzećima u EU da iskoriste sve prednosti digitalnog doba;
Digitalna tehnologija i inovacije: podržava istraživanje i razvoj novih digitalnih tehnologija, poput veštačke inteligencije, blokčejna, „Internet of Things“ (Internet stvari) i „Big Data“ analitike. Ovakva podrška podstiče inovacije i konkurentnost evropskih preduzeća;
Digitalne veštine i obrazovanje: Unpređuju se digitalne veštine i obrazovanje kako bi se građanima EU omogućilo da se prilagode digitalnim promenama u društvu i radnom okruženju. Ovo uključuje programe za obuku nastavnika, edukaciju mladih u oblasti digitalnih tehnologija i podršku radnoj snazi za sticanje digitalnih veština;
Digitalna bezbednost i zaštita podataka: „Digitalna Evropa“ posvećuje pažnju jačanju digitalne bezbednosti u EU. To uključuje mere zaštite privatnosti podataka građana i preduzeća, kao i borbu protiv sajber kriminala i hakerskih napada.

Više informacija možete da nađete na:https://ec.europa.eu/info/funding-tenders/opportunities/portal/screen/programmes/digital

Program Građani, jednakost, prava i vrednosti (CERV) pokrenut je 2021. godine i trajaće sedam godina do 2027. Nastao je zajedno sa programom Pravda 2021-2027 u okviru Fonda za pravdu, prava i vrednosti.

Cilj programa je da zaštiti i promoviše prava i vrednosti koje su sadržane u Ugovorima EU i Povelji o osnovnim pravima, posebno kroz podršku organizacijama civilnog društva koje su aktivne na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i transnacionalnom nivou.

CERV nastoji da podrži i razvije otvorena, zasnovana na pravima, demokratska, jednaka i inkluzivna društva zasnovana na vladavini prava. To uključuje živo i osnaženo građansko društvo, koje podstiče demokratsko, građansko i društveno učešće ljudi i neguje bogatu raznolikost evropskog društva, zasnovanog na našim zajedničkim vrednostima, istoriji i pamćenju.

Sam program ima četiri stuba:

• Jednakost, prava i rodna ravnopravnost – promovisanje prava, nediskriminacije, jednakosti (uključujući rodnu ravnopravnost) i unapređenje uvođenja rodnih pitanja i nediskriminacije;
• Angažovanje i učešće građana – promovisanje angažovanja građana i učešća u demokratskom životu Unije, razmene između građana različitih država članica i podizanje svesti o zajedničkoj evropskoj istoriji;
• Potprogram Dafne – bori se protiv nasilja, uključujući rodno zasnovano nasilje i nasilje nad decom;
• Vrednosti Unije – zaštitite i promovišete vrednosti Unije.

Organizacije civilnog društva aktivne na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i transnacionalnom nivou, kao i druge zainteresovane strane, mogu se prijaviti za dobijanje sredstava od CERV-a za inicijative koje imaju za cilj angažovanje građana, jednakost za sve i zaštitu i promociju prava i vrednosti EU.

Za više informacija pogledajte:https://ec.europa.eu/info/funding-tenders/opportunities/portal/screen/programmes/cerv

INVESTICIONI OKVIR ZA ZAPADNI BALKAN (WESTERN BALKANS INVESTMENT FRAMEWORK – WBIF)

Investicioni okvir za Zapadni Balkan (The Western Balkans Investment Framework- WBIF) podstiče socio- ekonomski razvoj i proces pristupanja Evropskoj uniji širom zapadnog Balkana, pružanjem finansijskih sredstava i tehničke pomoći za strateški važne investicije. Predstavlja zajedničku inicijativu Evropske unije, međunarodnih finansijskih institucija (EIB, EBRD, CEB, KfW, AFD i WB), bilateralnih donatora i Zapadno- balkanske šestorke.

Investicioni okvir za Zapadni Balkan smatra se glavnim regionalnim instrumentom za pružanje podrške u pripremi i sprovođenju strateški relevantnih projekata u oblasti transporta, energetike, zaštite životne sredine i socijalne infrastrukture u „državama u procesu pristupanja EU”.

Za više informacija pogledajte:https://www.wbif.eu/