Izmene se odnose na oporezivanje radnika na internetu, isplatu lične zarade, povraćaj dela plaćenog poreza i poreske olakšice

Pritisak frilensera je, izgleda, urodio plodom i Ministarstvo finansija je početkom novembra sačinilo Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana. Ove promene ne odnose se samo na oporezivanje radnika na internetu, već se tiču i mnogih drugih poreskih pitanja, poput isplate lične zarade, povraćaja dela plaćenog poreza i poreskih olakšica.

Ministarstvo je na svojoj internet stranici objavilo kompletan dokument - Nacrt zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu na dohodak građana, koji će stupiti na snagu 1. januara 2023. godine.

Poreska savetnica Zvezdana Pisarević kaže da su očekivane izmene u delu fiksnih neoporezivih iznosa poreskih olakšica, kao što je neoporezivi iznos zarade od 19.300 dinara za 2022. godinu, kao i olakšice za zapošljavanje novonastanjenih, odnosno kvalifikovanih lica.

-       Fizička lica koja obavljaju delatnost (frilenseri) -

Novine postoje u načinu oporezivanja frilensera, mada se oni nigde ne spominju konkretno, ali može se pretpostaviti da se ova izmena donosi upravo zbog njihove inicijative.

“Pošto se ne navode frilenseri kao posebna kategorija, ova izmena se odnosi na sva fizička lica koja se bave stvaralaštvom i koja su autori (član 56. Zakona), i to za slikarska i grafička dela, industrijsko oblikovanje sa izradom modela i maketa, sitnu plastiku, radove vizuelnih komunikacija…”, objašnjava Pisarević.

-       Poljoprivrednici -

Kada je reč o poljoprivrednicima, novine su da mogu da isplaćuju ličnu zaradu, što zapravo znači da porez na prihod mogu da plaćaju na iznos lične zarade koju sami odaberu, umesto da je plaćaju na ostvarenu dobit u poslovnoj godini.

“Kada je reč o doprinosima za socijalno osiguranje na ličnu zaradu i dalje se primenjuje pravilo najniže propisane osnovice za plaćanje doprinosa, koja u 2022. godini iznosi 30.880 dinara i koja se menja svake godine. Ovo rešenje je već postojalo u Zakonu o porezu na dohodak građana, jedino što je dopunjena definicija šta se smatra zaradom, tako što je dodat i poljoprivrednik kao lice koje može da se opredeli za isplatu lične zarade”, pojašnjava naša ona.

-       Poreska olakšica za zarade zaposlenih -

Objavljen je novi iznos poreske olakšice, odnosno iznosa koji umanjuje bruto zaradu zaposlenog prilikom obračuna zarade i umesto dosadašnjih 19.300 taj iznos će biti 21.712 dinara.

-       Povraćaj dela plaćenog poreza -

Poreske olakšice su uvedene za novozaposlena lica koja su bila najmanje šest meseci na birou, odnosno tri meseca za pripravnike, i Poreska uprava vrši povraćaj dela plaćenog poreza, u zavisnosti od broja lica koja su zaposlena uz korišćenje poreske olakšice. Rok za korišćenje olakšica je bio do kraja 2022. godine, a sada je produžen do kraja 2023.

-       Proširen obim isplate lične zarade -

Opredeljenje za isplatu lične zarade omogućeno je i licima koja se ne registruju u APR-u već u posebnom registru, ali svakako dobijaju PIB.

Novina je da se i ta lica mogu opredeliti za isplatu lične zarade i potrebno je da u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodela PIB-a, podnesu obaveštenje o opredeljenju da vrše isplatu lične zarade.

Ovo obaveštenje podnosi se u elektronskom obliku preko portala Poreske uprave.

-       Zahtev za paušalno oporezivanje -

Prema dosadašnjem zakonskom rešenju, zahtev za paušalno oporezivanje mogao se podneti Poreskoj upravi do 31. oktobra tekuće godine za narednu godinu ili u roku od 15 dana od dana brisanja iz evidencije sistema PDV-a.

“Sada su ti rokovi promenjeni tako da se zahtev za paušalno oporezivanje, u slučaju izlaska iz sistema PDV-a, može dostaviti Poreskoj upravi najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu. Dodat je novi stav u članu 42. koji omogućava licima koja se ne registruju u Agenciji za privredne registre da mogu da podnesu zahtev za paušalno oporezivanje u roku od pet dana od dana registracije u Poreskoj upravi, odnosno dana dodele PIB-a, a najkasnije do 31. decembra tekuće godine za narednu godinu”, navodi Zvezdana Pisarević.

-       Godišnji porez na dohodak građana -

Svi obveznici godišnjeg poreza na dohodak građana podnosili su poresku prijavu za prethodnu godinu najkasnije do 15. maja tekuće. Godišnji porez se plaćao kada stigne rešenje Poreske uprave.

Sada je uvedena novina da će poreski organ formirati poresku prijavu na osnovu službenih evidencija i da će je postaviti na portal Poreske uprave najkasnije do 1. aprila. Poreski obveznici su u obavezi da takvu prijavu pregledaju i izvrše eventualne izmene i dopune u delu u kome iskazani podaci nisu odgovarajući i tačni. Nakon pregleda i korekcija poreski obveznik elektronski potpisuje tako formiranu poresku prijavu.

“Još jedna novina je da ukoliko poreski obveznik ne podnese poresku prijavu za godišnji porez, Poreska uprava će to učiniti po službenoj dužnosti. Ova izmena se odnosi i na naredne članove Zakona o porezu na dohodak građana, gde je bilo definisano ko podnosi poresku prijavu za godišnji porez, tako što je reč “godišnji porez” izbrisana. Takođe je utvrđeno da Poreska uprava neće izdavati rešenja za godišnji porez na dohodak građana”, ističe poreska savetnica.

Do sada je rok za plaćanje godišnjeg poreza bio 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

“Brisanjem odredbe da fizičko lice porez plaća po prijemu rešenja ostaje nedoumica kada treba da se plati godišnji porez. Pretpostavljam da će već u samoj poreskoj prijavi biti naznačen rok do kada treba da se plati ova obaveza, kao i da ćemo preuzimati BOP sa Portala poreske uprave i u ovoj situaciji, kao što to već radimo i za druge poreske obaveze. Moraćemo da sačekamo 15. maj naredne godine i da vidimo kada treba platiti godišnji porez”, zaključuje poreska savetnica Zvezdana Pisarević.