Država godišnje potroši više od 300 milijardi dinara da bi obezbedila radove, dobra i usluge neophodne za rad lokalnih i republičkih organa. Već više od dve godine postupci javnih nabavki vode se elektronskim putem na portalu javnih nabavki, ali je Srbija i dalje, po oceni stručnjaka, daleko od onog čemu se teži.

Saglasni su da je novi zakon doprineo unapređenju postupka, ali, poručuju, mesta za poboljšanje i te kako ima. Da “skine” veo tajne sa javnih nabavki, država je odlučila 2019. godine donošenjem novog zakona. Kako je tada objašnjeno, cilj propisa koji je, između ostalog, omogućio sprovođenje javnih nabavki elektronskim putem, bio je veća transparentnost trošenja oko 300 milijardi dinara godišnje.

“Ostvaren je određeni pomak. Novi Zakon o javnim nabavkama ("Sl. glasnik RS", br. 91/2019), odnosno novi portal javnih nabavki omogućio je veću transparentnost i efikasnost postupaka. Sada, na primer, imamo podatke koliko je primenjeno ekoloških kriterijuma u javnim nabavkama, kao i socijalnih javnih nabavki”, istakao je Nikola Komšić iz NALED-a.

Iz organizacije Transparentnost Srbija Nemanja Nenadić navodi da je problem što je podignut prag za sprovođenje javnih nabavki.

“Ranije je sve više od 500.000 dinara moralo da se oglašava. Sada su ti pragovi podignuti na milion, tri miliona dinara, čak 15 miliona i 20 miliona dinara u zavisnosti od predmeta nabavke. Dobili smo manju transparentnost kod nabavki manje vrednosti”, naglasio je Nenadić.

Istraživanje NALED-a pokazuje i da je sve manje ponuđača u javnim nabavkama.

“Postoji veliki izazov u Srbiji, što je i dalje prevelika upotreba cene kao jedinog kriterijuma za dodelu ugovora. Prošle godine iznosila je 95 odsto, što je povećanje u odnosu na 2020. godine, kada je bila 94 procenta. Cena ne može uvek da obezbedi kvalitet koji treba”, smatra Komšić.

Javna tajna javnih nabavki jeste da je to oblast najsklonija korupciji. Čak 70 odsto građana smatra da je u tom procesu mito i dalje rasprostranjen. Nenadić objašnjava da postoji veliki broj utvrđenih nepravilnosti, ali da je mali broj slučajeva koji su kontrolisani.

“Ako Srbija želi ozbiljno da se pozabavi i borbom protiv korupcije u javnim nabavkama, neophodno je da znatno veći broj slučajeva javnih nabavki bude kontrolisan i da oni koji nabavke nameštaju imaju veći stepen izvesnosti da će biti uhvaćeni”, rekao je Nenadić.

Nabavke se od 2002. godine sprovode kroz sistem javnih nabavki, sa ciljem da se novac građana troši efikasno i transparentno. Dve decenije kasnije, ta načela i dalje nisu u potpunosti ispunjena, pokazuju različiti međunarodni izveštaji.