Glavna promena odnosi se na uključivanje tzv. rashoda ''ispod crte'' u obračun deficita. Ovi rashodi odnose se na finansijske transakcije kao što su plaćanje aktiviranih garancija, dokapitalizacije banaka i drugih finansijskih institucija, preuzimanje dugova javnih preduzeća i drugi oblici budžetskog finansiranja vanbudžetskih organizacija. Ministarstvo finansija je, zajedno sa januarskim podacima o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, objavilo i revidirane podatke usklađene sa novom metodologijom, za period od 2005. do 2014. godine.

U periodu januar - avgust 2015. godine ostvaren je deficit budžeta Republike u visini od 31 mlrd dinara (u tabeli 4. deficit na nivou Republike iznosi 41,8 mlrd dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budžeta, ali pripadaju nivou Republike). U avgustu su ostvareni prihodi u iznosu od 75,7 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 82,5 mlrd dinara što je rezultiralo mesečnim deficitom u iznosu od 6,8 mlrd dinara. Treba napomenuti da ovaj izveštaj ne uključuje deo prihoda, i iz njih finansiranih rashoda, indirektnih korisnika budžeta.

Poreski prihodi u avgustu iznosili su 63,8 mlrd dinara. U odnosu na jul, znatno su niži prihodi po osnovu akciza i PDV. U prethodna dva meseca visok priliv od akciza na duvanske prerađevine bio je uzrokovan utvrđivanjem novih iznosa akciza na duvanske proizvode u julu, u skladu sa zakonom. Uobičajeno je da se u periodu pre utvrđivanja novih viših iznosa akciza povećava obim uvoza i proizvodnje cigareta, što povećava naplatu akciza. U mesecima nakon utvrđivanja novih iznosa akciza znatno se smanjuje prihod po ovom osnovu. Što se tiče PDV, ostvaren je niži prihod jer se u julu uplaćuju i tromesečne obaveze po ovom osnovu, a u avgustu obaveze samo za prethodni mesec. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 11,6 mlrd dinara, od čega se 4,1 mlrd dinara odnosi na uplate dobiti Pošte (1,8 mlrd dinara) i dividendi NIS (2,3 mlrd dinara). Donacije su iznosile 0,4 mlrd dinara.

Rashodi su bili na nivou prethodnog meseca, s tim što su izdaci za otplatu kamata bili znatno viši a rashodi za socijalnu zaštitu i otplatu garantovanog duga niži. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (Fond PIO, RFZO, NSZ i fond SOVO) iznosili su 20,4 mlrd dinara, a najveći deo se odnosi na transfer za penzije u iznosu od 17,3 mlrd dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 18,6 mlrd dinara.

Na nivou opšte države u periodu januar - avgust zabeležen je deficit u iznosu od 44,4 mlrd dinara, dok je deficit u avgustu iznosio 5,0 mlrd dinara. Bolji rezultat od planiranog sa prihodne strane u najvećoj meri posledica je jednokratnih neporeskih prihoda, kao što su uplate dividendi i dobiti javnih preduzeća, u iznosu od oko 31 mlrd dinara. Osim toga bolja od očekivane je i naplata poreskih prihoda, pre svega PDV, akciza na duvanske proizvode i derivate nafte i doprinosa. Sa rashodne strane najveći efekat je imalo slabo izvršenje kapitalnih izdataka, kao i otpremnina za radnike preduzeća u restrukturiranju.

Posmatrano po delovima opšte države, kod AP Vojvodina zabeležen je suficit u iznosu od 0,9 mlrd dinara, dok na nivou lokalnih samouprava suficit iznosi 9,5 mlrd dinara. Što se tiče fondova socijalnog osiguranja, Nacionalna služba za zapošljavanje i RFZO su u suficitu, dok su PIO fond i fond SOVO u deficitu 3,4 i 0,8 mlrd dinara, respektivno. Deficit ova dva fonda je očekivan s obzirom na značajne depozite iz prethodnih godina kojima raspolažu. Državna preduzeća nadležna za održavanje i izgradnju puteva, Putevi Srbije i Koridori Srbije, se u najvećoj meri finansiraju iz kredita, te je njihov ukupan deficit na kraju avgusta iznosio 10 mlrd dinara.