revizija.jpg

Zakon o inspekcijskom nadzoru: Predviđen je sistem "prikrivene kupovine"

U 2019. godini odzvonilo je nesavesnim privrednicima. Iako se, prema istraživanjima, obim sive ekonomije u Srbiji smanjio tokom prethodne godine, ona i dalje čini, upozoravaju stručnjaci, 15 odsto BDP. Zbog toga će inspektori u 2019. godini krenuti u lov na neregistrovane privrednike putem prikrivene kupovine u koji će najpre ići inspektori tržišne, turističke i saobraćajne inspekcije.

Ovaj metod uveden je poslednjim izmenama Zakona o inspekcijskom nadzoru ("Sl. glasnik RS", br. 36/2015, 44/2018 - dr. zakon i 95/2018), i omogućiće inspektorima da kontrolišu privredne subjekte bez prethodne najave i pokazivanja naloga i službene legitimacije.

Prema rečima Vesne Ristić, iz Tržišne inspekcije, inspektori će "tajnu" kupovinu obavljati kada postoji osnovana sumnja da osoba obavlja delatnost koja nije registrovana, da ne izdaje račun i kad se ni na jedan drugi način ne mogu pribaviti dokazi o nesavesnom poslovanju.

Prikriveno znači bez identifikacije, inspektor ulazi u objekat kao običan građanin i uočava nepravilnosti - kaže Vesna Ristić. - Dolazimo tamo gde postoji sumnja da se nešto radi neregistrovano. Ukoliko je ispred inspektora, na primer, na kasi u prodavnici bilo nekoliko potrošača koji nisu dobili račun, onda nadležni vadi legitimaciju i nalog na kojem je istaknuto da je on tu sa zadatkom da prikuplja dokaze putem prikrivene kupovine. To mora da stoji tako da se ne bi zloupotrebljavalo.

Namera je, ističe Ristićeva, da sve inspekcije lakše pronađu neregistrovane subjekte, do kojih ne dolaze nimalo lako, već uglavnom putem prijava. Sve prijave se analiziraju, proverava se da li su osnovane i da li ih je bilo ranije.

- Imamo naš softver "e-inspektor" - naglašava ona. - Vezani smo i za Agenciju privrednih registara, gde takođe proveravamo da li je prijavljeni registrovan. Posle toga, gledamo naš softver, i ako utvrdimo da nemamo nikakvih podataka o njemu, pokrećemo vanredni inspekcijski nadzor.

Osim prodavnica i ugostiteljskih objekata, na meti "tajnih" državnih kontrolora mogli bi se naći i auto-mehaničarske radnje, frizerski i kozmetičarski saloni, stolarske prostorije...

- Potrebni su nam jaki dokazi, inače sve pada u vodu. Kada je u pitanju uobičajena kontrola, inspektor se predstavi odmah na ulasku u objekat, a zaposleni ili poslodavac uvek ima spreman odgovor. Čim radi neregistrovano, zna kako da se brani i šta da kaže nadležnima. Tad inspektor nema dovoljno dokaza, kažu da rade za sebe, da ne prodaju, a vi vidite da je u pitanju neka radionica, da je tu neki nameštaj. Radnik kaže - napravio sam tu komodu za rođaka. Ali kada bismo ušli kao prikriveni kupac i pitali koliko nešto košta, onda već imamo sve dokaze.

Ristićeva ističe da se oni koji su spremni da rade nelegalno dovijaju na razne načine, rade preko interneta, pa čak ističu ime firme na poslovnom prostoru. Ili ne izdaju račun iako su registrovani subjekti.

Takođe, inspektori će u prodavnicama proveravati i cene proizvoda na akcijama i upoređivati da li se te cene naplaćuju na kasi. U prethodnoj godini, inspektori su podneli više od 1.700 prekršajnih prijava, a za polovinu je doneta sudska presuda.

Iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave rekli su da će, zasad, u tajnu kupovinu ići inspektori tržišne, turističke i saobraćajne inspekcije. Posle njih, na teren bi trebalo da izađu inspektori prosvete, rada i socijalne zaštite.

Osim prekršajnih ili krivičnih prijava, nesavesni privrednici mogu se kazniti i udarom na džep. Za različite propuste u deklarisanju robe predviđene su kazne od 5.000 do 100.000 dinara.


Pitajte nas