Fiskalna strategija za 2015. godinu sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu i Zakon o budžetu za 2015. godinu usvojeni su sa izmenjenom metodologijom planiranja i izveštavanja o kretanjima u javnim finansijama, radi preciznog i transparentnog praćenja prihoda, rashoda i rezultata republičkog budžeta i budžeta opšte države. Glavna promena odnosi se na uključivanje tzv. rashoda ''ispod crte'' u obračun deficita. Ovi rashodi odnose se na finansijske transakcije kao što su plaćanje aktiviranih garancija, dokapitalizacije banaka i drugih finansijskih institucija, preuzimanje dugova javnih preduzeća i drugi oblici budžetskog finansiranja vanbudžetskih organizacija. Ministarstvo finansija je, zajedno sa januarskim podacima o makroekonomskim i fiskalnim kretanjima, objavilo i revidirane podatke usklađene sa novom metodologijom, za period od 2005. do 2014. godine.

U periodu januar - oktobar 2015. godine ostvaren je deficit budžeta Republike u visini od 37,9 mlrd dinara (u tabeli 4. deficit na nivou Republike iznosi 51,5 mlrd dinara s obzirom da su uključeni rashodi iz projektnih zajmova koji nisu deo budžeta, ali pripadaju nivou Republike). U oktobru su ostvareni prihodi u iznosu od 78,5 mlrd dinara, a rashodi su izvršeni u iznosu od 82 mlrd dinara što je rezultiralo mesečnim deficitom u iznosu od 3,5 mlrd dinara. Treba napomenuti da ovaj izveštaj ne uključuje deo prihoda, i iz njih finansiranih rashoda, indirektnih korisnika budžeta.

Poreski prihodi u oktobru iznosili su 67,6 mlrd dinara. Najveći prihod, kao i obično, zabeležen je po osnovu PDV i iznosi 41,4 mlrd dinara. U oktobru se plaćaju tromesečne obaveze po ovom osnovu tako da je i prihod znatno viši nego u prethodna dva meseca. Druga uplata oktobarskih akciza izvršena je početkom novembra što je rezultiralo nižim prihodom u odnosu na prethodne mesece. Neporeski prihodi ostvareni su u iznosu od 10,8 mlrd dinara, od čega se 0,8 mlrd dinara odnosi na premiju po osnovu reotvaranja emisije obveznica. Donacije su iznosile 0,1 mlrd dinara.

Rashodi su bili na nivou ovogodišnjeg proseka, s tim što je najveće odstupanje zabeleženo kod subvencija zbog isplate rashoda za program subvencionisanih kamata. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja (Fond PIO, RFZO, NSZ i fond SOVO) iznosili su 19,8 mlrd dinara, a najveći deo se odnosi na transfer za penzije u iznosu od 17,3 mlrd dinara. Na isplatu plata zaposlenima utrošeno je 18,4 mlrd dinara.

Na nivou opšte države u periodu januar - oktobar zabeležen je deficit u iznosu od 63,1 mlrd dinara, dok je deficit u oktobru iznosio 12,0 mlrd dinara. Bolji rezultat od planiranog sa prihodne strane u najvećoj meri posledica je jednokratnih neporeskih prihoda, kao što su uplate dividendi i dobiti javnih preduzeća. Osim toga bolja od očekivane je i naplata poreskih prihoda, pre svega PDV, akciza na duvanske proizvode i derivate nafte i doprinosa. Sa rashodne strane najveći efekat je imalo slabije izvršenje kapitalnih izdataka, kao i dinamika isplate otpremnina za radnike preduzeća u restrukturiranju.

Posmatrano po delovima opšte države, kod AP Vojvodina zabeležen je suficit u iznosu od 1,2 mlrd dinara, dok na nivou lokalnih samouprava suficit iznosi 6,3 mlrd dinara. Što se tiče fondova socijalnog osiguranja, Nacionalna služba za zapošljavanje i RFZO su u suficitu, dok su PIO fond i fond SOVO u deficitu 3,7 i 1,2 mlrd dinara, respektivno. Deficit ova dva fonda je očekivan s obzirom na značajne depozite iz prethodnih godina kojima raspolažu. Državna preduzeća nadležna za održavanje i izgradnju puteva, Putevi Srbije i Koridori Srbije, se u najvećoj meri finansiraju iz kredita, te je njihov ukupan deficit na kraju oktobara iznosio 16,2 mlrd dinara.