Kako je Tanjugu rečeno u NBS, uzrok tome su, u najvećoj meri,  atraktivne kamatne stope i stabilni makroekonomski uslovi.

U prvih devet meseci ove godine devizna štednja uvećana je za  oko 64,9 miliona evra, a poredeći stanja na kraju septembra ove i prethodne godine, devizna štednja je povecana za 100,1 milion evra.

 U NBS kažu da dinarska štednja u proteklih nekoliko godina beleži kontinuiran rast, što ukazuje da su su kamatne stope na dinarsku štednju i dalje relativno atraktivne. 

"Atraktivnosti dinarske štednje u odnosu na deviznu doprinosi cinjenica da je u dužem vremenskom periodu u domaćoj ekonomiji obezbeđena niska i stabilna stopa inflacije i relativna stabilnost deviznog kursa, kao i da je kamata od dinarske štednje izuzeta od plaćanja poreza u odnosu na kamatu od devizne štednje, pa ocekujemo da dinarska štednja nastavi da raste", kažu u NBS.

U ukupnoj štednji u bankama u Srbiji devizna štednja ucestvuje sa 96,1odsto, a dinarska sa 3,9 odsto, sa tendencijom rasta. 

U deviznoj štednji najveće je ucešce štednje u evrima (91,5 odsto), štednja u americkim dolarima iznosi četiri odsto, u švajcarskim francima - 3,7odsto, dok je štednja u ostalim valutama u zanemarljivom procentu.

Put ka ozdravljenju finansijskog sistema, kakav ima naša zemlja, jeste put u kome će i štediše sve više štedeti u domaćoj valuti, što je isplativije, rekao je Tanjugu profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dejan Šoškić.

Šoškić je poručio domaćim štedišama da, zbog slabih efekata mera koje je donela Evropska centralna banka, ne treba skoro očekivati rast kamatnih stopa u evrima. 

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Đorđe Đukić ocenio je da je razlog za veću štednju građana u dinarima - visoke kamate koje su se kretale i do sedam odsto godišnje na oročene dinare kod nekih domaćih banaka, kao i zbog toga što je dinar oslabio između 0,5 i 0,6 odsto prema evru i drugim devizama, u odnosu na prošlu godinu.

Đukić je Tanjugu rekao da je jezgro bankarskog sistema Srbije veoma stabilno, jer se kod 10 najvećih banaka, po visini bilansne sume, koeficijent adekvatnosti kapitala kreće od 15 do čak 40 odsto, imajući u vidu da je propisani minimum 12 odsto.

U Srbiji je 2001. godine na štednim računima građana bilo oko 348,3 miliona evra, 2002. oko 758,7 miliona evra, 2003. oko milijardu evra, 2004. oko 1,4 milijarde evra, 2005. štednja je premašila dve milijarde evra, 2006. bila je više od 3,3 milijarde evra, 2007. više od 5,1 milijardu evra, a 2008. godini na štednim računima u Srbiji je bilo oko 5,8 milijardi evra.